Probiotici

Istorija

Ilja Mečnjikov (1845–1916) ruski mikrobiolog je radio u Pasterovom institutu, kada je počeo da pokazuje veliko interesovanje u istraživanju starenja i tajne dugog života.

Po njegovom shvatanju, prerano starenje i smrt uzrokuju zakrečavanje krvnih sudova, koje nastaje zbog štetnog dejstva „divljih bakterija koje izazivaju truljenje”.Došao je do saznanja,

da u Bugarskoj među planinskim pastirima živi veliki broj starih ljudi koji imaju preko sto godina,a kojima je uglavnom u ishrani zastupljen jogurt.Na osnovu tog podatka Mečnjikov je došao do zaključka, da bacil iz mlečne kiseline jogurta uništava „bakterije koje izazivaju truljenje”koje je smatrao pogubnim. U tom jogurtu je pronašao jednu vrstu bakterije koja uzrokuje zgrušavanje mleka i nazvao je bugarskim mlečnim bacilom, odnosno Lactobacillus Bulgaricus. Mada je u žaru rešavanja „tajne” dugog života Mečnjikova ponela i mašta, njegovo istraživanje je ipak značajno. Zahvaljujući njemu, jogurt je postao popularan širom sveta, a pored toga je i privukao pažnju naučnika na značaj bakterija.

Bakterije

Najčešće imamo strah od bakterija, mada na površini našeg tela i u organizmu žive brojne vrste i onda kada smo zdravi kao dren. Probiotici, kao humane bakterije su nastanjeni duž celog sistema varenja, ženskom polnom organu, usnoj i ušnoj šupljini, pa čak i u vežnjači. Među njima skup bakterija, koje žive u debelom crevu nazivamo crevnom florom (flora – biljni svet jedne sredine, ukazuje na to da po sistematizaciji pripada biljnom svetu).Istraživači se od 1970. godine bave primenom probiotičkih bakterija u ljudskoj ishrani. Tada su se prvi put pojavili kao dopuna ishrani, prehrambeni proizvodi koji sadrže žive crevne bakterije.Izraz probiotici bukvalno označava onu vrstu bakterija koje žive u organizmu, pogotovo u crevima i imaju blagotvorno dejstvo. Danas ovaj izraz koristimo u širem kontekstu i probioticima nazivamo sve one proizvode koje sadrže bakterije blagotvornog dejstva

Mikroflora ljudskog sistema za varenje

Na 400 kvadratnih metara površine našeg crevnog sistema se nalazi 400-500 vrsta mikroorganizama (bakterije i gljive) koje nazivamo mikroflorom – ali postoji samo oko 30-40 vrsta koje čine 99% crevne flore. Može se zapaziti da broj mikroba raste na putu od želuca ka debelom crevu. Za želudac i tanko crevo je karakteristično enzimsko varenje (želudačna kiselina, žuč), a u debelom crevu se odvija bakterijsko varenje. Ukupna masa crevnih bakterija iznosi oko 1-1,5 kilogram i čini 40-60% fekalne mase. Nije značajna samo njihova masa, već i količina (broj), jer samo 1 gram fekalne mase sadrži 100 bilijona (1014) živih bakterija, što se poklapa sa brojem ćelija koje čine ljudski organizam!

Nastanak crevne flore

Crevni sistem embriona u materici naravno ne sadrži bakterije i gljive. Nastanak crevne flore zavisi od crevne flore majke, kao i od ishrane odojčeta. Njen nastanak počinje istog trenutka kada beba prođe kroz porođajni kanal, jer bakterije iz vagine majke ulaze u njen organizam i počinje izgradnja normalne crevne flore. Kod onih beba koje su na svet došle carskim rezom, ili su posle rođenja bile primorane na terapiju u inkubatoru, ovaj proces može kasniti više nedelja i ne odvija se uvek na savršen način. Dojenje bebe majčinim mlekom takođe pomaže pri nastanku i očuvanju normalne crevne flore (vidi bifidus i laktobacili), jer tako jača i imuni sistem bebe. U nedostatku dojenja majčinim mlekom i kod beba koje

dobijaju hranljivi koncentrat, nastaje mešovita crevna flora, ali sadrži veći broj patogenih mikroorganizama.U toku prve dve godine života, sastav crevne flore je karakterističan za svaku bebu i određuje sastav bakterija u odraslom dobu. Crevna flora kod odraslih ljudi je dugo vremena stabilna, mada postoje značajne individualne i one razlike koje se vide među stanovnicima različitih zemalja. Između 2000 i 2003. godine je kod 3000 stanovnika Evrope analizirana crevna flora i došlo se do zaključka da postoji razlika među stanovnicima Mađarske i prosečnih stanovnika Evrope, mada je i kod jednih i drugih ona ispod granica normale: u Mađarskoj je ispod 12%, a prosek u Evropi jedva dostiže 40%.

Bakterije debelog creva

U debelom crevu razlikujemo tri vrste bakterija: probiotike koji su izuzetno korisni, patogene bakterije, koje su uvek štetne (najčešće izazivaju truljenje) i u nekim slučajevima patogene bakterije koje eventualno mogu biti štetne.

Najčešći probiotici su:

– Laktobacili – (lakto – mlečna kiselina) Lactobacillus Acidophilus, Lactobacillus Rhamnosus, Lactobacillus Bulgaricus, Lactobacillus Plantarum

– Bifidobakterije – (bifido – račvast) – Bifidobacterium Longum, Bifidobacterium Lactis

– Streptokoke – (strepto – one koje se nalaze u paru ili lancu; coccus – okrugao ili jajast oblik)

– Eubakterije – (eu – dobro)

Prebiotici su isključivo materije probiotika

Prebioticima nazivamo prirodne hranljive materije koje su isključivo probiotičke i tako pomažu njihovo razmnožavanje i obezbeđuju potrebnu količinu. To su nevarljivi sastojci u životnim namirnicama na koje enzimi varenja nemaju uticaj i zbog toga u nepromenjenom obliku dolaze do debelog creva i hrane probiotike. Takva su na primer dijetalna vlakna, koja se tope u vodi, koja su najčešće takozvani oligosaharidi i sastoje se od 2-9 jednostavnih šećera. Brojne životne namirnice – na primer voće, beli luk, ječmene mekinje ili aloja – prirodno sadrže ove sastojke.

Uticaj prebiotika

– Pospešuju proizvodnju i kolonizaciju probiotika
– Sprečavaju nastanjenje patogenih bakterija, pomažu proizvodnju štetnih materija u odnosu na
patogene bakterije.
– Pospešuju peristaltiku debelog creva.
– Pospešuju proizvodnju masnih kiselina sa kratkim ugljenim lancem, koje služe za ishranu ćelija sluzokože.
– Smanjuju nivo holesterola i triglicerida, efikasni su u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja.
– Vezuju karcinogene materije i zahvaljujući tome imaju preventivnu ulogu kod malignih oboljenja.
– Pospešuju apsorpciju i biološku iskorištenost kalcijuma iz debelog creva i zahvaljujući tome
smanjuju rizik od nastanka osteoporoze.
– Vezuju vodu i smanjuju opstipaciju.
– Imaju ulogu u prevenciji alergije.

Zadatak probiotika

Mikroflora creva ima značajnu ulogu u zaštiti zdravlja. To postiže tako što sprečava umnožavanje bakterija, gljiva i virusa koji izazivaju bolest i proizvodi materije za ublažavanje upala. U crevu sprečava nastanak više bolesti. Probiotici učestvuju i u izgradnji fiziološke funkcije creva, tako što materije koje proizvode pospešuju sposobnost peristaltikecreva, vrše razgradnju određenih hranljivih materija (na primer, razgradnju celuloze koja je nevarljiva u našem organizmu), pomažu apsorpciju gvožđa, magnezijuma i kalcijuma, a pored toga proizvode vitamin B i vitamin K.

Povezanost probiotika i imunog sistema

Imuni sistem je u 70% smešten u crevnom sistemu ili je povezan sa crevima. Humana mikroflora tako funkcioniše, kao deo imunog sistema. Probiotici na više mesta jačaju funkciju imunog sistema. Sa jedne strane, posle rođenja imaju uticaj na jačanje imunog sistema, a sa druge, kasnije pomažu prepoznavanje stranih materija i funkciju fagocita. Pomažu proizvodnju imunih materija, koje nastaju na površini sluzokože creva. Ovim se objašnjava njihovo povoljno dejstvo kada ublažavaju pojedine alergijske bolesti.

Faktori koji utiču na sastav crevne flore

Na žalost, ravnoteža crevne flore nije konstantna. Postoje situacije i stanja, koji narušavaju tu uravnoteženost. Ishranom možemo uticati na održavanje ravnoteže: ishrana koja je siromašna vlaknima, a bogata crvenim mesom i mastima pomaže štetno smanjenje prisustva blagotvornih bakterija. Naravno, treba da se čuvamo i pokvarenih ili zaraženih namirnica, jer one uzrokuju dijareju i omogućavaju razmnožavanje nepoželjnih bakterija. Pušenje i neumereno unošenje alkohola takođe imaju štetno dejstvo, kao i stanja trajne opstipacije ili proliva. Smanjenje crevne flore se često može dovesti u vezu sa upotrebom lekova. U tu grupu lekova spadaju antibiotici koji se koriste protiv raznih zaraznih bolesti, oni koji vezuju želudačnu kiselinu, lekovi za ublažavanje upala, lekovi koji sadrže steroide, kao i hormonski preparati. Minimalizacijom ili efikasnim rešavanjem neizbežnih stresnih situacija u životu, u znatnoj meri možemo uticati na očuvanje zdravlja našeg crevnog sistema.

Najčešći simptomi narušene ravnoteže crevne flore

Najčešći simptomi nedostatka probiotika su meteorizam, dijareja, crevni gasovi, opstipacija, problemi sa varenjem, zamor i slabljenje imunog sistema. Oštećenje crevne flore se može ispoljiti i u nastanku bolesti i zbog toga se može javiti upala debelog creva, osetljivost na mlečni šećer, alergija, iritabilni crevni sindrom i upala pankreasa.

Održavanje uravotežnog stanja u crevnoj flori

Ravnoteža crevne flore se ponovo može uspostaviti redovnim unošenjem prirodnih probiotika!

Nuspojave

Prilikom primene probiotika do danas nisu evidentirana štetna dejstva, niti nuspojave.

Oblasti u kojima se primenjuju probiotici

– Akutna dijareja
– Dijareja prouzrokovana antibioticima
– Upalne bolesti (autoimune bolesti koje se mogu javiti u bilo kom delu organizma)
– Alergijske bolesti (ekcemi, alergija na kravlje mleko)
– Visok nivo holesterola (sposobni su za direktno varenje holesterola)
– Bolesti jetre (smanjuju nivo amonijaka u krvi)
– Osetljivost na mlečni šećer (intolerancija na laktozu)
– Opstipacija
– Prevencija nastanka kancerogenih bolesti

Referencije: Probiotikumok és humánegészség, Vissza a természethez! Dr. Szakály Sándor
szerkesztésében, Kiadja: Magyar Tejgazdasági Kísérleti Intézet, 2004 Mosonmagyaróvár
Naidu, A. S., Bidlack, W. R. et al. (1999) Probiotic spectra of laczic acid bacteria (LAB). Crit rev Food Sci
Nutr. 39 (1):13–126.
Roberfroid, M. B. (2000) Prebiotics and probiotics: are they functional foods? Am J Clin. Nutr. 71 (6 Suppl):
1682S–7S; dicussion 1688S–90S.

dr Endre Nemet

soaring menadžer

http://aloeverazdravaishrana.blogspot.com/2013/05/forever-active-probiotic-222.html

Mirela Vujanović
Independent Distributor

ID 360000158781

064 254 36 93

mirelavujanovic@yahoo.com