Efekti oralnog unošenja soka aloje vere

Efekti oralnog unošenja soka aloje vere na funkcionisanje gastrointestinalnog trakta

kod normalnih ljudskih bića

Jeffrey Bland, Ph.D.
Linus Pauling Institute of Science & Medicine

Preventivna medicina, mart/april 1985.

Apstrakt

Ova studija procenila je uticaj soka aloje vere kao oralnog dodatka ishrani na želudačnu pH vrednost, specifičnu masu stolice, varenje i apsorpciju proteina i na mikrobiologiju stolice. Rezultati ukazuju na to da većina pojedinaca dobro podnose oralno unet sok aloje vere i da on ima povoljne efekte na izvestan broj gastrointestinalnih parametara. Predstavljena je rasprava o potencijalnoj ulozi soka aloje vere u lečenju zapaljenskih poremećaja creva zasnovana na ovom istraživanju.

Uvod

Delovi roda Aloe Barbadensis i Aloe Vera korišćeni su u medicinske svrhe kroz istoriju. Ako se vratimo antičkoj feničanskoj književnosti, videćemo da istoričarski zapisi beleže primenu unutrašnjeg sadržaja lišća aloje za lečenje opekotina, rana i drugih dermatoloških poremećaja. Farmakološki princip(i) u vezi sa alojom bili su izloženi velikim kontroverzama tokom vremena. Proteklih godina, pojedinci su izvlačili ekstrakte iz biljke aloje tražeći određene hranljive agense, alkaloide, saponine, materije vezane za masne kiseline, glikoproteine, ili terpenoidne supstance koje bi mogle da objasne njenu jedinstvenu sposobnost da ubrza zaceljivanje dermisa. Ovo istraživanje nije uspelo da identifikuje aktivni princip aloje. Predlagana je ideja da ekstrakt aloje ubrzava obnavljanje tkiva kroz kompleksnusinergističku interakciju mnogih supstanci, uključujući vitamine, mineralne aminokiseline i druge male konstituentske molekule koji pripadaju porodici terpenoida. Nedavno su supstance poput Aloe Emodina ili Aloe Resin-A ocenjene iz koncentrata ekstrakta aloje kao terpenoidi, karakteristični za lekoviti potencijal aloje.

Fitohemistima i dalje ostaje veliki izazov da pokušaju bolje da definišu koji su aktivni fiziohemijski

agensi u aloji. Međutim, klinički dokazi pokazuju da je topička primena ekstrakta aloje ili isečenog

floemskog materijala same biljke iznova i iznova pokazala značajnu moć biljke u poboljšanju prokrvljenosti, smanjivanju edema i upale, ubrzavajući istovremeno rast i diferencijaciju epidermisa.

Nedavne studije na životinjama koje su sproveli Cera, Heggers i Hagstrom pokazale su da topička

primena ekstrakta aloje kod pasa sa odreñenim oblicima dermatitisa može dovesti do značajnog

poboljšanja dermatološkog stanja u poređenju sa kontrolnom životinjom. Oni tvrde da Aloe Vera ima kako bakteriostatičku, tako i prostaglandin-supresorsku aktivnost kada se primenjuje na dermis.

Sa ovim zapažanjima da ekstrakt aloje ima moći bakteriostatičke supstance kada se primenjuje topički u skladu su i istorijski zapisi da aloe vera, kada se unosi oralno, ima i sistemski uticaj na popravljanje funkcionisanja gastrointestinalnog trakta, a možda čak i druge važne fiziološke veze. Pojedinci koji su patili od zatvora, sindroma osetljivih creva, kolitisa i želudačne kiseline, prijavile su olakšanje u pogledu ovih oboljenja nakon oralnog uzimanja soka aloje vere. Fiziološki efekti oralno primenjenog soka aloje vere na funkcionisanje gastrointestinalnog trakta još nije proučavano pod kontrolisanim uslovima. Takva studija je neophodna kako bi se utvrdila uloga koju oralno uzet sok aloje vere ima u izazivanju povoljnih promena u funkcionisanju gastrointestinalnog trakta.

Ova studija je osmišljena kako bi se pozabavilo tim pitanjem. Ova studija procenjuje uticaj oralno
unetog soka aloa vere na funkcionisanje gastrointestinalnog trakta preko procene crevne bakterijske aktivnosti, gastrointestinalne pH vrednosti, uticaja na specifičnu masu stolice i gastrointestinalnu pokretljivost kod normalnih ispitanika.

Metod rada

U ovu studiju bilo je uključeno 10 zdravih ispitanika – 5 muškaraca (prosečna starost: 42; standardna devijacija: 14 godina) i 5 žena (prosečna starost: 32; standardna devijacija: 5 godina) koji su učestvovali u polukontrolisanom istraživanju oralnog uzimanja soka aloa vere. Tokom ovog istraživanja, od njih nije traženo da unose određene vrste namirnica niti da drugačije rasporeñuju svoje vreme, već da se drže svog uobičajenog načina ishrane i stila života.

Ispitanici su se uključivali u studiju tako što su se javljali lekaru na procenu izlučivanja želudačne
kiseline Hajdelbergovim radiotelemetrijskim postupkom nakon noći provedene bez jela. Hajdelbergov postupak podrazumeva uzimanje male pH osetljive kapsule koja prenosi unutrašnju pH vrednost želuca i dvanaestopalačnog creva prijemniku koji se nosi oko struka. Ovaj postupak omogućava određivanje gastrointestinalne pH vrednosti zato što se kapsula nalazi u gastrointestinalnom traktu, a može odrediti pH vrednost i nakon opterećivanja trakta različitim namirnicama.

Nakon što je kapsuli dato vremena da se uravnoteži u želucu, ispitanici su uzimali zamenu za obrok (meal replacement bar) kako bi se podstaklo lučenje hidrohlorne kiseline. 40% kalorijske vrednosti ove zamene za obrok bilo je u obliku proteina, 50% u obliku ugljenih hidrata, a 10% u obliku masti, uz količine vitamina i minerala koje su u skladu sa preporučenim dnevnim unosom. Sat vremena kasnije, pacijent je uzimao 6 unci vode i od njega je traženo da sedne uspravno kako bi kapsula prešla u dvanaestopalačno crevo gde je pH vrednost praćena još dva i po sata. Nakon sprovođenja Hajdelbergovog gastrograma, od pacijenata je uziman i uzorak stolice i uzorak jutarnjeg urina.

U urinu je traženo prisustvo indoksil-sulfata, metabolita triptofana koji u crevima nastaje delovanjem crevnih bakterija na neapsorbovane hranljive dietary proteine. Indoksil sulfat u urinu pokazuje u kolikoj se meri hranljivi proteini ne apsorbuju, ili u kolikoj meri intestinalne crevne bakterije učestvuju u procesu truljenja. Merena je specifična masa uzorka stolice i uzorak je testiran na prisustvo mikrobioloških organizama, a naročito je obraćena pažnja na patogene bakterije.

Nakon što bi završio ovaj prvi set testova, od svakog ispitanika je traženo da unese 6 unci soka aloje vere (koncentrat soka) u porcijama od po 2 unce tri puta dnevno svakog dana tokom sedam dana. Nakon sedam dana ad lib ishrane uz uzimanje soka aloje vere, stanje svakog ispitanika procenjeno je istom procedurom kao i na početku eksperimenta. Jedina izmena u postupku bilo je uzimanje 6 unci soka aloje vere tokom prvog sata Hajdelbergovog gastrograma umesto 6 unci vode.

Poređenje rezultata kulture stolice, urinarnog indikana (urinary indican) i Hajdelbergovog gastrograma nakon uzimanja aloje vere sa rezultatima dobijenim pre testiranja omogućili su da se utvrdi uticaj koji uzimanje soka aloje vere ima na funkcionisanje gastrointestinalnog trakta putem merenja bakterijske aktivnosti debelog creva, vremena prolaska kroz creva (bowel transit time), želudačne pH vrednosti i gustine stolice.

Rezultati

Ispitivanjem podataka prikupljenih od svakog ispitanika pre i nakon uzimanja soka aloje vere dobijeni su rezultati o prosečnim promenama urinarnog indikana, specifične mase stolice, želudačne pH vrednosti i intestinalne pokretljivosti.

Kao što se može videti u Tabeli 1, vrednosti urinarnog indikana se u proseku smanjuju za jednu
jedinicu nakon unosa soka aloje vere tokom jedne sedmice. Ovo ukazuje na umanjenu bakterijsku
konverziju triptofana u crevima, a verovatno i na poboljšano varenje i apsorpciju proteina nakon
uzimanja soka od aloje vere.

Uvećani urinarni indikan je povezan sa smanjenom sposobnošću razlaganja i apsorpcije proteina i
uvećanim razlaganjem amino-kiseline triptofana u crevima, dok niža vrednost urinarnog indikana
uočena nakon ove studije o uzimanju soka aloje vere ukazuje na pospešenu asimilaciju svarenih
proteina uz umanjeno razlaganje bakterija.

TABELA 1
Vrednosti urinarnog indikana
pre i posle studije o aloji veri

Ispitanik Pol Pre* Posle*
N.M. Ž trag trag
P.S. Ž 2 negativno
L.Z. Ž trag trag
S.G. Ž 4 1
S.M. Ž 3 2
L.B. M 1 2
P.M. M 4 1
M.A. M 1 trag
J.B. M 3 2
J.F. M 3 3
Prosečna promena – 1,0 jedinica indikana
*Vrednosti od nula do 4: najviši indikan = 4

U Tabeli 2 prikazani su podaci o specifičnoj masi stolice pre i nakon uzimanja soka od aloje vere
tokom nedelju dana. Može se uočiti da se specifična masa stolice smanjila prosečno za 0,37 jedinica, što ukazuje na poboljšane karakteristike stolice po pitanju zadržavanja vode, te umanjeno vreme prolaska kroz creva. Važno je napomenuti da se nijedan ispitanik nije žalio na dijareju ili retku stolicu tokom uzimanja aloje vere, već je specifična masa stolice umanjena na praktično idealnu vrednost.

TABELA 2
Specifična masa stolice
pre i posle studije o aloji veri

Ispitanik Pol Pre* Posle*
N.M. Ž 0,92 0,92
P.S. Ž 1,27 1,00
L.Z. Ž 1,50 1,25
S.G. Ž 1,43 1,07
S.M. Ž 2,70 1,30
L.B. M 2,20 1,70
P.M. M 1,44 1,08
M.A. M 1,18 1,00
J.B. M 1,12 1,10
J.F. M

Prosečna promena – 0,3 nakon terapije alojom

U Tabeli 3 prikazan je pH u želucu jedan sat nakon uzimanja zamene za obrok i neposredno nakon
oralnog uzimanja vode ili soka aloje vere. Može se uočiti da je uzimanje soka aloje vere za posledicu imalo uvećanje pH vrednosti crevnog sadržaja u proseku za 1,88 jedinica. Sok aloje vere stoga ima ulogu pufera u crevima, gde je optimalni opseg pH vrednosti iznad pH5, te se stoga može smatrati i za alkalizujuću supstancu.

TABELA 3
pH želuca jedan sat nakon
uzimanja zamene za obrok

Ispitanik Pol Pre* Posle*
N.M. Ž 1,4 3,4
P.S. Ž 3,2 4,1
L.Z. Ž 3,2 4,0
S.G. Ž 3,1 5,4
S.M. Ž 3,2 5,3
L.B. M 2,7 4,0
P.M. M 1,6 4,7
M.A. M 4,2 4,5
J.B. M 3,2 4,1
J.F. M 4,1 4,7
Prosečna promena nakon uzimanja aloje vere +1,88 jedinica pH

Tabela 4 ukazuje da je vreme koje je potrebno da se kapsula prenese u dvanaestopalačno crevo
nakon uzimanja aloje vere produženo za približno 1,2 sata. Tabela 4 takođe potvrđuje da se, od
ukupno deset ispitanika u studiji, kod njih šest mikrobiološkom analizom uočila značajna promena po pitanju kultura u stolici, te da su kod četiri od tih šest ispitanika primećene naznake gljivične infekcije u stolicama pre uzimanja aloje i da se nakon uzimanja aloje broj gljivica smanjio. Ovo ukazuje na činjenicu da oralno uziman sok aloje vere može imati neku vrstu bakteriostatskog ili fungostatskog dejstva u digestivnom traktu i da može pomoći u podržavanju odgovarajućeg balansa gastrointestinalnih simbiotičkih bakterija. Ova opažanja su u skladu sa prethodno prihvaćenim bakteriostatskim svojstvima topički davanog soka aloje vere.

TABELA 4
Vreme prenosa kapsule u duodenum i
efekti aloje vere na kulture stolice
Ispitanik Pol Promena u   Kvalitativni
  vremenu kapsule   efekti aloje na
do duodenuma (h)   kulture stolice

N.M. Ž -1 nema razlike
P.S. Ž 0 umanjene gljivice
L.Z. Ž 0 umanjene bakterije
S.G. Ž +1 nema razlike
S.M. Ž -2 umanjene bakterije
L.B. M 0 umanjene gljivice
P.M. M -2 umanjene gljivice
M.A. M -1 nema razlike
J.B. M 0 nema razlike

J.F. M 0 značajno umanjene gljivice

Diskusija

Na opštem nivou, tolerancija ispitanika na uzimanje soka aloje vere bila je dosta dobra. Jedan
ispitanik žalio se na gasove, a jedan na prolazne bolove u stomaku, koji su se umanjili nakon što je uzimanje soka cele nedelje nastavljeno. Preostalih osam ispitanika bili su asimptomatični, bez
prisustva dijareje, mučnine, nadutosti ili stomačnih tegoba (intestinalni distres).

Četiri ispitanika zapazila su pravilniji rad creva uz povećan osećaj lagodnosti u stomaku nakon jela. Tri ispitanika navela su da su iskusili izvesni priliv energije i osećanje blagostanja, mada ovakva zapažanja nisu mogla biti kvantitativno potvrđena jer studija nije bila slepa niti placebo-kontrolisana.

Najizraženija objektivna razlika između perioda pre uzimanja soka aloje vere i nakon njega kod
različitih ispitanika bilo je smanjenje specifične mase stolice, što ukazuje uvećanu sposobnost stolice da zadržava vodu i poboljšanu gastrointestinalnu pokretljivost uz smanjeno vreme prolaska kroz creva. To bi značilo da je uzimanje aloje vere imalo tonizirajući efekat na intestinalni trakt i dovelo do smanjenog vremena prolaska uz umanjeno zaostajanje fekalnih materija u debelom crevu. Ovaj blagi tonizirajući efekat nije bio propraćen dijarejom i stoga se ne može smatrati da deluje kao pravi laksativ.

Dalje, činilo se da uzimanja soka aloje vere menja crevnu floru. Oni ispitanicu koji su imali izuzetno povećan broj fekalnih bakterija i neke gljivične infekcije (infekcije gljivicama) iskusili su poboljšanje u pogledu fekalne kolonizacije i smanjeno prisustvo gljivica nakon uzimanja soka aloje vere. Ovo možda ukazuje na činjenicu da aloa vera sadrži jedan ili više agenasa koji imaju mikostatička ili bakteriostatička svojstva, ili da poboljšano funkcionisanje gastrointestinalnog trakta i promenjena pH vrednost creva - jer oni su povezani sa uzimanjem soka aloje vere – omogućavaju različitim populacijama bakterija da se razviju u crevima. Dosta uočljiv bio je i alkalizirajući efekat soka aloje vere jer je prosečna pH vrednost u gastrointestinalnom traktu nakon uzimanja aloje porasla za 1.86 jedinica, što ukazuje na izraženiji alkalni puferski kapacitet crevnog sadržaja u kome je prisutan sok aloje vere. Ovaj rezultat bi išao u prilog hipotezi da uzimanje soka aloje vere može delovati i kao blagi antacid jer je njegova pH vrednost 8.6 uz dosta dobar puferski kapacitet.

Na kraju, smanjenje urinarnog indikana nakon uzimanja soka aloje vere ukazuje da poboljšanje
crevne bakterijske aktivnosti ili varenja / apsorpcije proteina nakon uzimanja soka aloje vere ukazuje na opadanje procesa truljenja u crevima. Činjenica da se hranljivi proteini bolje apsorbuju i da je stoga manje podložno truljenju može takođe ukazivati na razlog zbog koga su pojedinci u prošlosti smatrali da aloa vera koristi pri lečenju različitih simptoma alergije na hranu ili kod bolova sličnih artritisu. Iz radova dr Hemmingsa poznato je da produkti nepotpunog razlaganja proteina iz reaktivnih namirnica kao što su gluten iz pšenice ili kasein iz mleka mogu proći kroz „propustiljivu“
gastrointestinalnu sluzokožu u sistemsku cirkulaciju i izazvati antitelo-antigen reakcije u sistemskoj cirkulaciji koje mogu pogoršati simptome artritisa ili mogu učestvovati u direktnom antigneskom napadu na crevnu sluzokožu što povećava rizik od zapaljenskih crevnih poremećaja.

Postoje naznake i da neki od proizvoda nepotpunog razlaganja proteina mogu imati hemijsku
reaktivnost sličnu onoj kod endorfina i da, ako se apsorbuju u sistemski krvotok, mogu izazvati
biohemijske promene u mozgu povezane sa stanjem zvanim „cerebralna alergija“. Kada se proizvodi nepotpunog razlaganja proteina, putem lošeg varenja ili loše apsorpcije proteina, nađu u krvotoku i pokrenu komplekse antigen-antitelo. Može se desiti da ovi kompleksi budu zarobljeni u jetri ili zglobovima i da pokrenu zapaljenske procese koji kao kliničke manifestacije imaju bol i edem. To možda objašnjava zašto su Rasmussen i njegovi saradnici otkrili da smanjen unos hrane može pomoći u smirivanju simptoma reumatoznog artritisa kod obolelih pacijenata. Oni su otkrili da su pacijenti oboleli od reumatoidnog artritisa doživeli značajno poboljšanje u pogledu jutarnje ukočenosti, i intenziteta bola (pain score), snazi stiska šake, i indeksa zglobova kao i opadanje biohemijskih pokazatelja aktivne bolesti dok su unosili smanjene količine hrane. Do toga je možda došlo jer je u krvi bilo smanjeno prisustvo produkata nepotpunog razlaganja proteina što je umanjilo formiranje kompleksa antigen-antitelo kao i degranulaciju neutrofila uz prateće zapaljenske procese povezane sa artritisom. Agensi koji bi poboljšali integritet gastrointestinalne sluzokože i pomogli varenje i apsorpciju hranljivih proteina u obliku aminokiselina pre nego u obliku oligopeptida, smanjili bi relativno opterećenje krvi prehrambenim antigenima, agensima koji pogoršavaju simptome artritisa.

U poslednje vreme se došlo do saznanja da kod osoba koje boluju od celijačne bolesti koja je
povezana sa osetljivošću na pšenicu, da protein pšenice sadrži prehrambeni antigen, alfa-gliaden, koji može pokrenuti aktivnost supresorskih T-ćelija i pogoršati imunitet tela. To možda objašnjava zašto je celijačna bolest često povezana sa simptomima zapaljenskog oboljenja creva. Poboljšano varenje i korišćenje ovih antigena prehrambenih proteina olakšalo bi održavanje boljeg imunološkog stanja creva uz umanjenu zapaljensku aktivnost. Takođe je otkriveno da nesteroidni protivzapaljenski lekovi koji se obično koriste za lečenje simptoma artritisa ustvari povećavaju propustljivost creva za antigene i mogu dovesti do povećanja u stvaranju kompleksa antigen-antitelo i pogoršati napredovanje bolestina duže staze. Poznato je i da zloupotreba alkohola može prouzrokovati „propustljivost“ creva i povećati rizik od izloženosti prehrambenim antigenima.

Uloga soka aloje vere u unapređivanju pravilnog funkcionisanja gastrointestinalnog trakta, zasnovana na podacima iz ove preliminarne studije, mogla bi biti u regulisanju gastrointestinalne pH vrednosti uz popravljanje crevne pokretljivosti, povećavanje specifične mase stolice i smanjivanje populacija izvesnih fekalnih mikroorganizama, uključujući gljivice. To bi moglo imati značajne prednosti za pojedine osobe zbog unapređivanja varenja i apsorpcije prehrambenih proteina i smanjivanja procesa truljenja u debelom crevu.

Ova studija pruža osnovu za detaljniju procenu uticaja soka aloje vere na funkcionisanje
gastrointestinalnog trakta kod pacijenata sa aktivnim inflamatornim bolestima, uključujući zapaljenske crevne poremećaje, kolitis, a možda i oblike autimunih bolesti, uključujući reumatozni artritis. Uticaj uzimanja soka aloje vere kod ovih pacijenata pod kontrolisanim uslovima omogućio bi procenu učinkovitosti ove kompeksne smeše kao supstance koja poboljšava funkcionisanje gastrointestinalnog trakta. Dobrobit od uzimanja soka aloje vere možda potiče od smanjene količine antigena koji dospevaju do sluzokože creva, što je, ukoliko se ne kontroliše, povezano sa zapaljenskim oboljenjima creva ili sa apsorpcijom ovih antigena u sistemski krvotok kroz propustljivu sluzokožu što pokreće stvaranje kompleksa antigen-antitelo.

Na osnovu ove studije može se potvrditi da normalni pojedinci dobro podnose uzimanje soka aloje vere i da on ne dovodi do ikakvih prikrivenih ili očiglednih neželjenih efekata na gastrointestinalnu fiziologiju. Oralno uzimanje uzrokovalo je poboljšanu crevnu pokretljivost, uvećanu specifičnu masu stolice i umanjeni nalaz truljenja proteina u debelom crevu. Klinička poboljšanja intestinalne funkcije prilikom uzimanja aloje vere uključuju umanjenu nadutost nakon obroka i umanjenu flatulenciju, što ukazuje na poboljšanu bakterijsku funkciju debelog creva.

Zahvalnost
Autor se zahvaljuje zaposlenima Medicinske laboratorije Belvju-Redmond, gñici Darlin Kent, g. Vejnu Elisonu i gñici Šili Glicou, na izuzetnom radu u laboratoriji i pruženoj pomoći.

Mirela Vujanović

Independent Distributor
ID 360000158781

064 254 36 93

mirelavujanovic@yahoo.com