Antioksidansi

Slobodni radikali su aktivna hemijska jedinjenja koja imaju slobodan elektron, kojim odvlače elektrone drugih ćelija i nastoje da se stabilizuju, a za to vreme joj oštećuju funkciju, zdravlje pa čak i njen DNK. U nekim situacijama imaju ulogu u zaštiti organizma, ali je ipak karakterističnije da u traženju elektrona ne štede korisne i potrebne molekule i mogu da oštete bilo koji deo ćelije. Pored toga broj slobodnih radikala mogu još više povećati faktori spoljne sredine (zagađenje vazduha, smog, UV-zračenje, elektrosmog, radioaktivno zračenje,

ozon, insekticidi i sredstva za zaštitu biljaka).

Veliku ulogu ima i način života:

pušenje
premor i nedostatak sna
način ishrane (zasićene masti, ugljeni hidrati, crveno meso, polugotova i brza jela…)
upotreba alkohola
bolesti (dijabetes, upale, zaraze)
lekovi
povećan ili konstantan stres
težak fizički rad, preterani treninzi

Naš organizam se trudi da održi ove izvore mogućih problema u granicama normale, ali u slučaju da se suviše namnože, ili kada se zaštitna linija organizma pokaže nedovoljnom, dolazi do stanja koje naučnici nazivaju oksidativnim stresom, koji se javlja kod svih ljudi na kratko, ali njegovo trajno prisustvo može dovesti do nastanka bolesti.

Šta može biti rešenje?

U osnovi postoje dva rešenja: možemo smanjiti nastanak i količinu slobodnih radikala ili spoljnim sredstvima za vezivanje slobodnih radikala, tj. unošenjem antioksidanasa možemo neutralisati njihovo dejstvo.

Antioksidansi prvo okruže slobodni radikal, zatim dobrovoljno nadomeste nedostajući elektron, i tako sprečavaju nastanak novih slobodnih radikala, smanjuju aktivnost već postojećih, štaviše i popravljaju već nastalu štetu. Ovi antioksidansi mogu biti u organizmu ili ih možemo uneti iz spoljne sredine (hranom ili dopunom hrane).

Za proizvodnju odgovarajuće količine antioksidanasa koje proizvodi naš organizam, potrebno je mnogo vitamina, mineralnih materija, bazičnih elemenata i energije i zbog toga je važno da ih dopunimo ishranom.Za spoljne antioksidanse je karakteristično da im je zaštitna funkcija mnogo šireg spektra, oni nude zaštitu od veoma različitih slobodnih radikala, nisu tako specifični kao unutrašnji antioksidansi. Štite od različitih slobodnih radikala u različitim delovima ćelije, i kao rezultat čudesnog timskog rada, uz međusobnu pomoć, regeneracijom ili – ako je potrebno – dopunom, kao dobra armija stvaraju višestruku zaštitnu liniju od štetnih radikala.

Navešćemo najvažnije slobodne radikale:

Vitamin E

Najefikasniji antioksidans koji se rastvara u masti.Prisutan je u svakom hemijskom jedinjenju i ćelijskoj membrani koja sadrži mast.

- sprečava začepljenje krvnih sudova

- sprečava spajanje krvnih zrnaca i nastanak tromboze

- poboljšava cirkulaciju

- sprečava nastanak upalnih procesa u kardiovaskularnom sistemu

- zaštitom ćelijske opne sprečava nastanak raka (želuca, pluća, dojke, usne šupljine, kože, debelog creva, prostate)

- eliminiše ćelije-mutante

- sprečava nastanak kancera vaskularnog sistema

- aktivira i jača imuni sistem

- jača otpornost od zaraznih bolesti

- usporava starenje i napredak kliničke slike neuroloških bolesti

- ublažava premenstrualni sindrom (PMS) i klimaks

- pomaže održavanje trudnoće i borbu protiv sterilnosti

- štiti kožu, sprečava nastanak upala, podmlađuje

Vitamin C

Vitamin C je otkrio mađarski fiziolog i biomehaničar Albert Sent-Đerđi. Izuzetno je efikasan antioksidans, neizostavan je za funkciju mozga i zdrave neurološke funkcije. Potreban je za nastanak zdravog vezivnog tkiva i koštane strukture, sprečava upalu u zglobovima, jača hrskavicu. Štiti krvne sudove, snižava nivo holesterola, jača koronarne krvne sudove i poboljšava cirkulaciju.Štiti oči, veoma intenzivno jača imunitet, štiti sluzokožu respiratornog sistema, sprečava oslobađanje upalnih mediatora. Sprečava nastanak astme i alergija, jer u velikoj količini sprečava oslobađanje histamina. Ovaj vitamin je jedan od najaktivnijih vitamina za sprečavanje nastanka kancera, zahvaljujući rastvorljivosti u vodi dolazi i u unutrašnjost ćelije i sarađuje sa skoro svim antioksidansima.

Selen

Ma Danas se već smatra jednim od najvažnijih bazičnih elemenata. Sadrži ga skoro svaka ćelija. Sarađuje sa skoro svim učesnicima antioksidativnog procesa i zbog toga ga često kombinuju sa vitaminima C i E, karotinoidima ili drugim antioksidativnim bazičnim elementima.

U proseku snižava opasnost od nastanka kancerogenih oboljenja za pedeset posto, na osnovu rezultata istraživanja koja su vođena na Kornel univerzitetu i Arizona univerzitetu (Cornell University i University of Arizona). Ima ogroman značaj u izgradnji odgovora imuniteta u organizmu.

Smanjuje virulenciju virusa i sprečava nastanak njihovog opasnog oblika. Pozitivno utiče na plodnost, povećava broj spermiuma i njihovu pokretljivost, sprečava opasnost od abortusa. Sa aspekta srca i vaskularnog sistema štiti srčani mišić, sprečava nastanak tromba, smanjuje opasnost od nastanka srčanog i moždanog infarkta, povećava nivo HDL-holesterola, a snižava nivo LDL-holesterola. Efikasno sprečava nastanak katarakte i patološke promene žute mrlje, nezamenljiv je za izradu hormona štitnjače, a pored toga je izvanredno sredstvo za smanjenje upale kako zglobova, tako i kože.

Karotinoidi

U prirodi su identifikovali više od 600 vrsta karotinoida, ali se od njih samo 6 može najčešće pronaći u krvi. Pored beta-karotina najčuveniji su alfa-karotin, kriptoksantin,

likopen, lutein i zeaksantin. Prva tri se pretvaraju u vitamin A, a ostali ne, a i dejstvo im se delimično razlikuje. Beta-karotin je provitamin vitamina A i u jetri nastaje u potrebnoj

količini. Dok se vitamin A lako može predozirati, ta opasnost ne preti u slučaju beta-karotina, jer i u najgorem slučaju dolazi do bezazlene promene boje kože. On je prvorazredni antioksidans, zahvaljujući rastvaranju u masti ugrađuje se u ćelijsku opnu i štiti je. Potreban je za muni sistem, stvaranje zdrave kože, za nokte, kosu, očne pigmente kao i za rast, izgradnju hrskavice, a neizbežan je i za plodnost. Beta-karotin smanjuje rizik od nastanka

karcinoma pluća, dojke, prostate, jednjaka, debelog creva i rektuma, usne šupljine i vrata. Smanjuje toksično dejstvo hemo i zračne terapije, bez uticaja na efikasnost terapije, održava

otvorenost komunikacijskih puteva među ćelijama u slučaju kancerogenih oboljenja, a to pomaže u otkrivanju kancerogenih ćelija i pospešuje funkciju ćelija koje ih uništavaju.

Likopen od svih karotionida najefikasnije vezuje singlet-kiseonik. Njiegovo dejstvo protiv nastanka kencerogenih bolesti je oko deset puta veće od beta-karotina, a efikasniji je i u sprečavanju plaka. Oni koji troše velike količine likopena postižu 40%-no sniženje opšteg rizika od nastanka kancerogenih oboljenja.

Ustanovili su, kako:

- usporava ili zaustavlja stvaranje metastaza,

- sprečava funkciju faktora rasta insulina koji je potreban za rast kencerogenih ćelija,

- sprečava oksidaciju LDL-a, smanjuje rizik od srčanog udara,

- jača imunitet.

Njegov najbogatiji izvor je sos od paradajza, ali se može naći u lubenicama i u crvenom grejpfrutu. Likopen se grejanjem može osloboditi iz ćelije i pomaže apsorpciju masti, u prvom

redu omega-3 i omega-9 nezasićenih masti.

Druga dva karotinoida, lutein i zeaksantin su takođe postali čuveni, jer su odgovorni za zdravlje i boju koja štiti makulu. Jela koja su bogata luteinom i zeaksantinom za 43% smanjuju opasnost od nastanka patološke promene žute mrlje. Zajednička upotreba vitamina C i E, beta-karotina, luteina i zeaksantina u 60-72% slučaja zaustavlja ili ublažava degeneraciju žute mrlje u oku.

Bioflavonoidi

Dok su hranljive materije u školi ranije učili tako što su navodili belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne materije i vitamine, ovaj niz je danas već postao duži, jer su se priključili

i bioflavonoidi. Flavonoidi su pigmentne materije, odnosno materije za boje koje se nalaze u biljkama. 1936. godine ih je otkrio dobitnik Nobelove nagrade, profesor Albert Sent-Đerđi

iz Mađarske.

Identifikovano je oko šest hiljada flavonoida. Među njima se izdvajaju rutin, hesperidin i ksantoni koji su najjači antioksidansi-flavonoidi, ali poznato zvuči i proantocianidoligomer (PCO), koji se u velikoj količini može naći u gražđanim semenkama, bobičavom voću, kori bora i crnom vinu. Tu spadaju i izoflavonoidi koji se nalaze u soji i kvercetin koji se može naći u luku i spanaću. Poznate su im brojne funkcije u biljnom svetu: pigmentacija, zaštita od UV zračenja, mikroorganizama, i ostalih štetočina koje oštećuju biljke kao što su gljive, insekti, puževi… Flavonoidi raspolažu veoma širokim spektrom hemijske i biološke aktivnosti. Njihovo delimično ili potpuno dokazano dejstvo je veoma razgranato:

1)antioksidativno dejstvo i/ili vezuju slobodne radikale

2) imunomodulanti, ublažavaju upale

3) deluju protiv nastanka astme i alergija

4) menjaju aktivnost enzima

5) uništavaju viruse i bakterije

6) pojedini imaju estrogensku aktivnost

7) sprečavaju nastanak kancera

8) štite i regenerišu jetru

9) štite vaskularni sistem

- sprečavaju oksidaciju LDL-a, snižavaju nivo začepljenja krvnih sudova

- regulišu propustljivost kapilara

- sprečavaju nastanak tromboze

- oslobađaju materiju koja širi krvne sudove i tako utiču na poboljšanje cirkulacije

Q10 je prisutan u celom organizmu, lako stupa u ćelijske membrane, sarađuje sa vitaminima E i C i nezamenljiv je u stvaranju energije. Kardiolozi su ga prihvatili već i u Mađarskoj kao dopunu lečenja kod srčane insuficijencije. folna kiselina već i sama po sebi veoma efikasno vezuje slobodne radikale, a sve češće čujemo i o vitaminu D, B-kompleksu, cinku kao i

omega-3, omega-9 mastima. Kada se raspitujemo o načinu ishrane, ljudi nam često kažu kako oni unose u organizam mnogo zelja i voća, ali je danas već potrebno dopuniti ishranu

kako bi antioksidativne materije u organizmu održali na optimalnom nivou. Optimalna dopuna ishrani može pomoći u regulisanju nedostataka u ishrani I može povećati količinu i

sastav antioksidanasa sa dovoljnog na idealan nivo!

Dr. Edit Révész Siklósné

soaring menadžer

Mirela Vujanović
Independent Distributor

ID 360000158781

064 254 36 93

mirelavujanovic@yahoo.com