Šećerna bolest u dečjem i odraslom dobu 2

Po Dagu Larsonu,

životni vek ljudi bi

naglo porastao, kada

bi povrće imalo isti

prijatan miris kao i

slanina.

Ishrana je veoma važan činilac u načinu

života. Cilj je da se unese energija koja će da obezbedi optimalnu težinu u skladu sa

životnim vekom i fizičkom aktivnošću.

Važni su ugljeni hidrati sa niskim glikemijskim indeksom, koji znače malo glikemijsko opterećenje i koji ne podižu prekomerno nivo šećera u krvi i insulina. Isto tako važno je jesti morsku ribu i maslinovo ulje koji sadrže omega-3 i omega-9 kiseline, odnosno višestruko nezasićene masne kiseline. Osim toga trebalo bi jesti meso siromašno mastima, na primer piletinu. Naravno, ovo važi za svakoga, ne samo za dijabetičare.

Glikemijski indeks (GI) pokazuje: u kojoj meri određeno jelo tokom apsorpcije povećava nivo šećera u krvi i insulina. Glikemijska zasićenost (GL) sa druge strane pokazuje: koliko određena hrana i ukupno šećerno opterećenje znači za organizam, koliko dugo će biti povišen nivo šećera u krvi i insulina. Događa se, da neko jelo ima visok GI indeks (znači da izaziva jako povećanje nivoa šećera i insulina), ali ako taj uticaj kratko traje, tada GL kod te hrane ostaje nizak, kao u slučaju lubenice. Mogu i oba indeksa da budu visoka: znači da

konzumiranje te hrane izaziva visok insulinski nivo, kao što je slučaj sa krompirom.

Glikemijski odgovor kod zdravih, odraslih ljudi

značajno i brzo podizanje nivoa šećera u krvi (visok GI)
umereno i postepeno podizanje nivoa šećera u krvi (niski GI)

Ova dva činioca ne odražavaju uvek pravi efekat kod neke hrane. Fruktoza je doduše niskog glikemijskog indeksa, dugoročno prouzrokuje insulinsku rezistenciju. GI mleka i mlečnih proizvoda (izuzev nekih sireva) nije previsok, ipak izazivaju insulinsku reakciju.

GI Namirnica

veoma visok 90-100% grožđani šećer, maltozni šećer, med, zaslađeni sokovi, pšenične, kukuruzne i pirinčane pahuljice
visok 70-90% šećer (od šećerne repe ili trske), peciva i kuvana testa od belog brašna, grožđe, pirinač u mleku
srednji 50-70% kukuruz, kuvani pirinač, banane, nezaslađeni sokovi
srednji 30-50% mleko, jogurt, kiselo mleko, skoro sva domaća voća, špagete i makarone od brašna durum pšenice

veoma ispod pasulj, sočivo, orah, lešnik, rotkva, paprika, paradajz, fruktoza, ksilit (brezin šećer)
nizak 30%

Na ove vrednosti utiče i način kuvanja. Povećavaju GI vrednosti svi kuhinjski zahvati koji razaraju omotač biljnih ćelija, na primer: intenzivno kuvanje, seckanje, ribanje. Povećava GI vrednost i otapanje u vodi (sokovi, zaslađen čaj). GI se smanjuje pri blagom kuvanju (na primer parenju). Isti efekat imaju i belančevine i masti koje se nalaze u jelu ili se jedu zajedno sa jelom (na primer, sladoled) takođe i vlakna (na primer, zelena salata).

Stručna načela preporučuju mediteransku dijetu, u kojoj uz povrće i voće sa visokom količinom vlakana izvor ugljenih hidrata predstavljaju peciva od integralnog brašna.

Bezglutenska i bezlaktozna varijanta mediteranske dijete je paleolitna ishrana, koja zabranjuje konzumiranje krompira i mahunarki (pasulj, sočivo) sa visokim sadržajem skroba. O njihovom preventivnom i lekovitom učinku mogli ste da čitate u trodelnoj seriji dr Terezije Šamu u septembarskom, oktobarskom i novembarskom broju Forever magazina iz 2012 godine. Paleolitna dijeta je sigurno delotvorna kod šećerne bolesti tipa 2. Istovremeno treba da se napomene, kako se od nje ne može očekivati lečenje šećerne bolesti

tipa 1. Ko pri bolesti tipa 1. zanemari insulin preporučen od strane lekara, i oslanja se na paleolitnu ishranu, taj ugrožava život svoga deteta.

Univerzitet Harvard je već 2008. objavio piramidu zdrave ishrane, koja za svakog

preporučuje svakodnevnu dopunu vitamina, svakodnevnu telesnu vežbu čak i uz spomenute

preporuke o ishrani.

Na taj način putem dijete kod prevencije civilizacijskih bolesti

– šećerne bolesti, ne mogu da nedostaju ni dodaci ishrani, jer jedan od ciljeva dijete jeste da nedostatak jedne ili više hranljivih materija ne uspori lečenje. Preparati iz pouzdanog izvora, razvijeni na naučnoj osnovi dopunjuju hranljive materije koje nedostaju u ishrani.

„Vitamin je materija, koja prouzrokuje bolest samo ako je ne jedemo.”

(Albert Sent-Đerđ)

Aktivni vitamin D štiti telo od autoimunih bolesti (1tDM), a ima važnu ulogu i u borbi protiv gojaznosti (2tDM). Pri njegovom nedostatku smanjuje se proizvodnja insulina u beta-ćelijama pankreasa.

Pojedine crevne bakterije (Firmicutes) unapređuju apsorpcijski proces masti i omogućuju telu da izvuče više kalorija iz jela iste kalorijske vrednosti. Povećano crpljenje energije iz vlakana, inače neprobavnih za normalnu crevnu bakterijsku floru, izaziva patološko povišenje nivoa šećera u krvi i izraženu proizvodnju triglicerida (TG) u jetri. Na taj način raste telesna težina i insulinska rezistencija. Znači, nije važna samo zaštita imunog sistema, nego i održanje optimalne telesne težine. U interesu preventive šećerne bolesti važno je da se godišnje najmanje dva puta optimalizuje crevna flora probioticima sa velikim brojem klica više vrsta korisnih bakterija, i to sa probioticima koji ne propadaju tokom prolaza kroz probavni sistem, pa tako deluju zaista u debelom crevu. Za odomaćenost i razmnožavanje bakterija potrebna su i probiotička vlakna. Za to je veoma dobra Aloe vera. Brojne metabolički važne materije,

slično ostalim ćelijama tela, hrane beta-ćelije koje proizvode insulin, a to može da doprinese njihovom očuvanju.

Masne kiseline omega-3 uglavnom su višestruko nezasićene. U prirodi poznajemo deset vrsta,među njima tri su naročito važne u ishrani: alfa linolenska kiselina (ALA),

eikozapentaenska kiselina (EPA), dokozaheksaenska kiselina (DHA). U pogledu zaštite kardiovaskularnog sistema, važne su poslednje dve. Po rezultatima istraživanja započetih

80-ih godina, a koja se vrše i danas, poznata je činjenica da odgovarajuća EPA i DHA snabdevenost doprinosi odgovarajućem radu srca, i da povoljno utiču na nivo masti važnih u pogledu venskog sistema, smanjuju nivo krvnog pritiska i verovatnoću nastanka ateroskleroze. DHA je važna i u očuvanju normalnog moždanog rada i vida. Dokazano je da konzumiranje ribe bogate masnim kiselinama (losos, skuša, haringa, sardela, lignje) dva-tri puta nedeljno – smanjuje rizik od takvih bolesti.

Hrom učestvuje u metabolizmu makro hranljivih materija, a doprinosi i održanju normalnog nivoa šećera u krvi. Garcinia Cambogia zahvaljujući hidroksi limunovoj kiselini, doprinosi efikasnosti kod dijete za smanjivanje telesne težine, održanju normalne telesne težine, unapređuje metabolizam masti. Opuntia preko svojih vlakana takođe doprinosi delotvornosti zdrave ishrane, pomaže probavu masti i ugljenih hidrata. U regulisanju nivoa šećera i insulina, važnu ulogu imaju i zobeni griz i zelena pšenica zahvaljujući svom visokom sadržaju vlakana. Prilikom unosa hrane visokog vlaknastog sadržaja, treba da se pripazi i na

unošenje odgovarajuće količine tečnosti, jer 1g vlakana vezuje 1 decilitar vode. Ukoliko ne pijemo dovoljno, onda će vlakna od tela da oduzimaju tečnost, koja im pripada. U održavanju

optimalne telesne težine veoma su popularni šejk praškovi, kao zamena za glavne obroke. Svrsishodno je odabrati preparat za zamenu obroka tako, da on sadrži potrebne vitamine i minerale.Vitamini B1 i B2, odnosno kalcijum, učestvuju u normalnim procesima metabolizma, a vitamin B6 osim toga i u metabolizmu belančevina te glikogena. Kao izvor belančevina može da se odabere sojin protein. Prema američkoj instituciji Food and Drug Administration 25 grama sojine belančevine dnevno smanjuje rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti. Terpenoidi koje pronalazimo u pojedinim biljkama, poboljšavaju krvotok srednje debelih

vena i mikrokapilara, a opuštaju i grčeve venskih omotača. Flavonoidi zahvaljujući anstioksidansnom svojstvu štite nas u slučaju bolesti sa izričitim oksidativnim stresom, poput šećerne bolesti. Poznata osobina gingko bilobe je poboljšanje krvotoka organa slabije krvne snabdevenosti. Nije slučajan spektakularni učinak poboljšanja pamćenja. Gingko biloba stabilizuje propusnu moć mikrokapilara i na taj način pomaže kod zaštite bubrega od

patološkog pražnjenja belančevina. Sprečava gubitak tečnosti iz omotača nervnih ćelija, pomaže podnošenju stanja smanjene snabdevenosti kiseonikom i kod rehabilitacije. Aktivni vitamin D štiti jetru oštećenu zbog dijabetesa, a smanjuje i visok krvni pritisak. Crna brusnica poboljšava oštrinu vida i snabdevenost očiju krvlju. Lutein je sastavni deo leća očiju i retine. Beta karoten kao izvor vitamina A doprinosi očuvanju normalnog vida. Cink pomaže pri metabolizmu vitamina A i doprinosi očuvanju vida. Vitamini C, E i bakar učestvuju u zaštiti ćelija protiv oksidativnog stresa, na taj način štite od štetnog uticaja slobodnih radikala ne samo očne kapilare, nego i druge organe. Masne kiseline omega 3 i 9 služe kao zaštita krvotoka, srčanog ritma i kao regulatori zgrušavanja krvi. Rezultati više istraživanja

dokazuju da smanjuju rizik od prestanka rada srca, i to zahvaljujući svom neposrednom uticaju na srčane mišiće. Pošto ih naše telo, slično vitaminu C, nije sposobno samo da proizvodi, zato ih treba unositi u svakom uzrastu, svakoga dana, ukoliko želimo da održimo glatkost venskog omotača, celovitost ćelijskog omotača. Beli luk koji sadrži alicin, kao protiv upalno sredstvo, odnosno antioksidansni germanijum i selen, više hiljada godina se koristi

kao sredstvo za zaštitu vena. Gljivica šitake osim što pomaže kardiovaskularnom sistemu, ima i protiv stresni učinak, a smanjuje i rizik nastanka šećerne bolesti tipa 2. Gljivica maitake smanjuje nivo šećera u krvi i poboljšava odnos šećera i insulina. Prilikom zatajenja srca odnosno degeneracije srčanih mišića, dokazan je nizak nivo koenzima Q10 u telu. Za ispravan rad vlakana srčanih mišića, sa velikom potrebom za kiseonikom, neophodan je mitohondrijski sistem snabdeven sa Q10. Dopuna poboljšava kvalitet života, a smanjuje i smrtnost ljudi koji žive sa srčanim mišićima oštećenim usled nedostatka kiseonika. Za odgovarajući učinak Q10 neophodno je prisustvo selena. O trijumviratu B6, B12 i folne kiseline već je opšte poznato kako oni doprinose održanju homocisteina u optimalnim granicama, na taj način štiteći kardiovaskularni sistem. Adaptogene lekovite biljke i antioksidansni vitamini takođe doprinose radu kako zdravih, tako i oštećenih srčanih mišića.

Na uticaj L-Arginina proizvodi se azotni monoksid, koji opušta glatke mišiće venskih omotača i na taj način optimalizuje krvotok i krvni pritisak.

Za ono što se u prirodi pokvari, u prirodi pronalazimo i lek. Izborom komplemenata ishrane na bazi prirodnog izvora, te dnevnim uzimanjem istih u velikoj meri možemo da poboljšamo

kvalitet svog života.

Nije svejedno, na koji način i dokle ćemo da živimo svoj život!

dr Maria Hoči

pedijatar, dijabetolog

menadžer

Mirela Vujanović
Independent Distributor
ID 360000158781

064 254 36 93

mirelavujanovic@yahoo.com