Folna kiselina i vitamin B12

Simptomi izraženog nedostatka
vitamina B12 poput hronične malokrvnosti (anaemia perniciosa)
odnosno ireverzibilnaneuropatija,
odavno su poznati. Danas već
raspolažemo sa sve više spoznaja i
o stanju nedostatka koji ne prou-
zrokuje klasične simptome, što može da izazove hronične bolesti koje uz sve duži životni vek prouzrokuju pogoršanje kvaliteta života u staroj dobi.
Važan činilac vitaminske grupe B je folna kiselina, koja je od presudne važnosti u metaboličkim procesima ćelija, naročito pri proizvodnji molekula DNK. Klinička ispitivanja dokazuju kako unošenje folne

kiseline tokom trudnoće smanjuje verovatnoću nastanka otvorene kičme. Preporučuje se da se započne sa uzimanjem folne kiseline mesec dana pre planiranog začeća, jer poremećaji zatvaranja nervnih cevi nastaju u veoma ranoj fazi trudnoće. Nedostatak mozga nastaje do 23. dana, a otvorena kičma do 25. dana, znači u prve tri-četiri nedelje trudnoće kad mnoge žene čak ni ne sumnjaju da čekaju bebu.Bolesti creva koje sprečavaju apsorpciju folne kiseline, pojedini antikancerogeni preparati i baktericidi dovode do nedostatka folne kiseline. Kao posledica toga u prvom redu nastaje malokrvnost koja nije isto što i anemija zbog nedostatka vitamina B12. Isto takva folnokiselinska malokrvnost nastaje pri trajnom konzumiranju kozjeg mleka. Folna kiselina je dobila naziv od latinske reči „folium” koja znači: list. To je zato što su prvobitni izvor folne kiseline zelenolisnata povrća (spanać itd.) Međutim apsorpcija folne kiseline iz dijetetskih preparata je delotvornija nego iz prirodnih izvora. Za njen ulazak u ćelije i skladištenje potreban je vitamin B12.

Vitamin B12 je neizostavni, sastavni deo dva važna enzima. Enzimi metiotin sintaza i metilmalonil-CoA mutaza igraju centralnu ulogu u metabolizmu aminoki-selina razgranatih ugljenikovih lanaca, kao i drugih masnih kiselina sa neparnim brojem ugljenikovih atoma. U nedostatku koenzima B12 – usled smanjenja delovanja dva enzima – dolazi do povišenja nivoa metilmalonske kiseline te homocisteina. Kao posledica toga raste i ukupan nivo holesterola. Dodatna važna posledica nedostatka vitamina B12 je poremećaj metilacijskih

procesa unutar ćelija, što obuhvata proizvodnju fosfolipida (gradivnih materijala ćelijskih zidova), hemijskih spojeva za prenošenje nadražajnih impulsa, biogenih amina, DNK i RNK odnosno mielinske bazične belančevine (spoljna zaštitna obloga nerava).

Na osnovne ćelijske procese u velikoj meri utiče ukupan nivo folne kiseline i vitamina B12. U nedostatku B12 uzalud ima dovoljno folne kiseline. Usled nedostatka B12 i uprkos dovoljnoj količini ćelije se bore sa nedostatkom folne kiseline. DNK sinteza se zaustavlja, što pogađa u prvom redu ćelije koje se brzo razmnožavaju: opada proizvodnja crvenih krvnih tela u koštanoj srži, a u krajnjem slučaju dolazi do perniciozne malokrvnosti. Nakon unošenja B12 enzim metionin sintaza se aktivira, a metabolizam folne kiseline se normalizuje.

Nedostatak folne kiseline i poremećaj metilacijskog procesa izaziva brojne simptome: umor, nemir, neraspoloženje, teskobe, nedostatak živahnosti, smušenost, slabljenje memorije, poremećaj probave, upalu jezika, upalu usne sluznice, rano sedenje.

Apsorpcija vitamina B12 je kompleksni proces, koji uveliko zavisi od stanja i rada probavnog trakta. Napredovanjem životne dobi, smanjuje se efikasnost apsorpcije B12. Kod vegetarijanaca mnogo češće dolazi do nedostatka vitamina B12 – već i u mladosti – jer taj vitamin obično sadrže namirnice životinjskog porekla. B12 se u hrani nalazi u jakim belančevinskim kombinacijama za čiju su razgradnju potrebni probavni procesi, odgovarajuća količina probavnih enzima. Slobodni B12 se priključuje uz belančevinu koja se proizvodi u želucu, a zatim se uz taj spoj u dvanaestopalačnom crevu priključuje tzv. Intrinsic Factor. Kompleks B12-IF sposoban je – uz prisustvo odgovarajuće količine kalcijuma – da apsorbuje u tankom crevu.

Prema laboratorijskim nalazima kod vegetarijanaca, starijih osoba, ljudi sa poremećajem apsorpcije B12, osoba koje pate od demencije, odnosno Alzheimerove bolesti je prenizak

nivo B12.Mnogo smo govorili već i o štetnom uticaju povišenog nivoa homocisteina, inače uvek prisutnog u telu. Ljudi čiji je homocisteinski nivo povišen zbog genetskih uzroka, češće

obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Usled povišenog homocisteinskog nivoa do kog dolazi zbog pomanjkanja B12, povećava se učestalost nastanka takvih bolesti.

Unošenje velike količine B12 preko usta u velikoj meri smanjilo je rizik pojave moždanog udara kod bolesnika koji su na početku eksperimenta imali nizak nivo aktivnih B12, a visok homocisteinski nivo. Prema drugim studijama kombinovana primena folne kiseline i B12 poboljšava krvotok srčanih koronarija.

Povišen homocisteinski nivo već godinama je uvršten u dijagnostičke kriterije Alzheimerove bolesti. Brojna ispitivanja dokazuju da se kod osoba kod kojih je u četrdeset-pedeset godina značajno niži nivo aktivnog B12, a istovremeno visok homocisteinski nivo, značajno

povećava rizik pojave demencije i Alzheimerove bolesti. Ukoliko se homocisteiski nivo smanji ispod određene granice, na primer uzimanjem B12, za 22% smanjuje se rizik razvoja demencije. Veoma važna je i spoznaja da starije osobe sa depresijom takođe dobro reaguju na uzimanje B12.

U slučaju niske B12 vrednosti, povećava se i verovatnoća loma kostiju, što se takođe može izbeći nadoknadom B12.

Šumin M. Žang i kolege, saradnici Harvard Medicinske škole su više od sedam godina pratili 5442 žene starije od 42 godine. Kod žena starijih od 65 godina koje su dobijale vitamine B6, B12 i folnu kiselinu za 25% ređe se pojavljivao rak, a za 38% ređe rak dojke.

Trajno uzimanje lekova sa sadržajem metformina koji se primenjuju u slučaju šećerne bolesti tipa 2, takođe dovodi do poremećaja apsorpcije B12. U slučaju neodgovarajuće dopune B12 i folne kiseline, dolazi do nedostatka vitamina, a zbog toga do nervnih tegoba, pojave neuropatije ili pogoršanja već postojećih komplikacija.

B12 se u najvećoj meri skladišti u jetri. Nedostatak se razvija godinama ili čak decenijama, zato i eliminacija traži duže vreme. Brojne studije dokazuju kako je trajno uzimanje B12

kroz usta delotvornije od injekcija.Za apsorpciju vitamina B12 i folne kiseline unetih putem

ishrane, važno je odgovarajuće stanje probavnog trakta.

Tom procesu dajemo pomoć Aloe verom, koja zahvaljujući visokom sadržaju vlakana i brojnih bioaktivnih agensa pročišćava telo. Beta karotin i prirodni vitamin E pomažu optimalnoj gradnji crevne sluznice. Osnovni uslov probave odnosno odgovarajućeg rada debelog creva – a preko toga imunološkog sistema – je odgovarajuća crevna flora. Za održanje optimalnog odnosa korisnih bakterija s vremena na vreme potrebna je – i u slučaju zdravog želudačno-crevnog sistema – podrška crevne flore probioticima sa korisnim crevnim bakterijama i visokim nivoom klica.

B12 unet preko usta u komplementima ishrane je prisutan u slobodnom obliku, zato za njegovu apsorpciju nije potrebna jaka želudačna probava.

Nadoknada folne kiseline i vitamina B12 u obliku lako apsorbirajućih komplemenata ishrane, preporučuje se pre planirane trudnoće i najmanje za vreme prva tri meseca trudnoće. Izričito se preporučuje pri trajnom konzumiranju kozjeg mleka, uzimanju određenih lekova, bolesti creva, jetre, nervnog sistema, odnosno u staroj dobi

Dr Maria Hoči

pedijatar, dijabetolog

menadžer

Mirela Vujanović
Independent Distributor

ID 360000158781

064 254 36 93

mirelavujanovic@yahoo.com