Beli luk (Allium sativum) ili češnjak,je najduže poznata i
najtemeljnije analizirana biljka na zemlji, koja se koristi i
za lečenje i kao začin. Beli luk je jednogodišnja zeljasta
biljka, koja se sadi u proleće i u jesen, i vadi se kada
joj stabljika požuti. Lukovica se može koristiti u ishrani,
a kada se zaseče oseća se specifičan, intenzivan miris,
koji uzrokuju njegova hemijska jedinjenja koja sadrže sumpor –
ali bez obzira na miris i ljut ukus, on je popularan u celom svetu.
Istorija
Beli luk najverovatnije potiče iz Azije, sa stepa u Kirgizistanu, odakle je krenuo u „osvajački pohod” u Indiju, zatim Bliski istok, pa ceo svet. Njegova prirodna aroma i lekovito dejstvo su ostali potpuno isti u proteklih više hiljada godina!U pećinama od pre 10 000 godina su pronašli tragove belog luka. Prvi saveti za njegovu upotrebu su isklesani sumerskim pismom na glinene ploče, 3000 godina pre Hrista. Najstariji lekarski opis je nađen na Ebersovom papirusu. Taj dokument pominje beli luk među agensima 22 leka koji se preporučuju kod
glavobolje, ujeda insekata i škorpija, neugodnosti tokom menstruacije, parazita u crevima, onkoloških bolesti i srčanih tegoba.
Bio je omiljen širom sveta u starom veku, od Španije do Kine, ali nije bilo naroda koji je beli luk više voleo od Egipćana. Nije čudo što su ih u susednim zemljama nazivali pogrdno „smrdljivi ljudi”. Egipćani su se kleli u beli luk, kao mi u Sveto pismo. Verovali su da sprečava nastanak bolesti, i da jača snagu i izdržljivost. Lekari u Egiptu su belim lukom lečili bolesti srca, glavobolju, sanirali posledice od ujeda zmija i insekata. Čak su ga nosili i na vratu kao amulet, jer su mu pridavali veliku lekovitu moć, koja oslobađa telo od štetnih materija. Ovu biljku su našli i u Tutankamonovom grobu. Po legendi, nestašica belog luka je za vreme izgradnje jedne od piramida, prisilila Egipćane da smanje broj robova – a rezultat toga je prvi zabeležen štrajk na svetu. (Odrastao, zdrav rob, muškarac je vredeo 5 kilograma belog luka).
Beli luk su rado koristili i lekari u Starom Rimu i Grčkoj. Hipokrat ga je savetovao za lečenje zaraznih oboljenja, rana, raka, lepre i kod probavnih smetnji, a Dioskorid ga je prepisivao kod bolesti srca. Plinije je nabrojao 61 lek koji sadrži beli luk, i leči brojne bolesti, od na primer obične prehlade, do epilepsije, lepre i oboljenja creva zbog pantljičare. Aristokrate tog vremena su mrzele „smrdljivu ružu”, jer su zadah zbog belog luka smatrali znakom nižeg staleža. To verovanje se zadržalo sve do XX-og veka.
U srednjem veku su lekari za lečenje protiv kuge nosili maske u obliku ptičje glave. Disali su preko njenog dela koji je ličio na kljun i na taj deo su stavljali sok od belog luka, jer su verovali da štiti od kuge.I u narodnom lečenju se već dugo koristi, većinom protiv visokog krvnog pritiska, gojaznosti, odnosno, kao sredstvo za podmlađivanje. Štaviše, beli luk se koristi i kao vaginalni kup protiv gljivičnih oboljenja vagine. Tada se beli luk oguli, zaseče se na više
mesta, uvije u čistu gazu i pričvrsti koncem. Čen belog luka se stavljao preko noći u vaginu, slično kao tampon. Ta terapija se ponavljala 3-4 puta.
U toku Prvog svetskog rata engleski, francuski i ruski vojni lekari su zagađene rane lečili listovima belog luka. Savetovali su upotrebu belog luka za prevenciju i lečenje proliva uzrokovanog amebom.
Upotreba belog luka je pala u drugi plan u prvoj polovini XX-og veka, kada je 1928. godine Aleksandar Fleming otkrio penicilin i tako je počelo doba penicilina.
Sastav
Beli luk sadrži više od dvesta biološki
aktivnih materija: vitamine (A, B, C i E), mineralne materije, amino -
kiseline, enzime i druge korisne
materije, kao što su saponin ili
sterol. Biohemijski je među
njima najaktivnije hemijsko
jedinjenje koje sadrži sumpor.
Glavno sredstvo delovanja belog
luka je alicin, koji ima snažno
antibiotičko dejstvo i tokom varenja
nastaje iz alina–biljnog eteričnog
ulja, usled dejstva alinaz enzima.
Alicin daje karakterističan miris belog luka, a pored toga je hemijsko jedinjenje koje ima
antioksidativno dejstvo, jer vezuje slobodne radikale. Pospešuje stvaranje ćelija kože i zarastanje rana.Oslobađa organizam od štetnih materija i tako pomaže u borbi protiv celulita i time postaje značajan deo programa za otklanjanje strija.
Terapijska primena
Beli luk se od davnina koristi kao lekovita biljka koja ima brojna blagotvorna dejstva na naš organizam. Poboljšava funkciju kardiovaskularnog sistema, ima antibiotičko dejstvo, pospešuje varenje, a pored toga pruža zaštitu od kancerogenih materija.
Normalizuje ubrzan rad srca, opušta grč koronarnih krvnih sudova srca i zahvaljujući tome poboljšava prokrvljenost srčanog mišića. Poboljšava izdržljivost srca. U naučnoj publikaciji u stručnom listu američkih kardiologa American Heart Journal, je objavljeno da ekstrakt belog luka sprečava nastanak tromba, čak i u koronarnim krvnim sudovima srca.
Na osnovu brojnih iskustava služi za prevenciju i lečenje arterioskleroze. Smanjuje nivo „štetnog” holesterola (LDL) u krvi, a istovremeno povećava nivo „korisnog” holesterola (HDL) u krvi i tako sprečava nastanak arterioskleroze. Širi krvne sudove, i dokazano snižava krvni pritisak (metil-alil-trisulfid) i to se u najvećoj meri pokazuje na suženim perifernim krvnim sudovima, koji se nalaze udaljeni od srca – u mozgu, očima i u ekstremitetima. Zbog
toga ima blagotvorno dejstvo kod određenih tipova glavobolje.
Takođe ima blagotvorno dejstvo u lečenju problema digestivnog trakta (proliv, katar creva).
Najnovija istraživanja su dokazala, da upotreba ove lekovite biljke sprečava nastanak onkoloških bolesti. U stručnom listu američkih istraživača kanceroznih oboljenja Journal of the National Cancer Institut je publikovan naučni rad koji dokazuje, da se među onim ljudima koji i ishrani koriste više beli luk, srazmerno javlja značajno manji broj raka želuca u odnosu na one koji zanemaruju njegovu primenu. Ova lekovita biljka se koristi i za lečenje više vrsta
oboljenja pluća. Ima izuzetno efikasno antibiotičko dejstvo i zahvaljujući tome se može primeniti u terapiji gripe i kašlja (katar dušnika i bronhija).Beli luk uništava mikrobe i to svojstvo su u srednjem veku koristili sveštenici u Francuskoj, koji su ga koristili da bi sprečili širenje kuge. Danas se već potvrđeno zna, da beli luk ima antibiotičko dejstvo protiv mikroorganizma, kao što su Staphylococcus, Escherichia, Proteus i Pseudomonas. Znamo da uništava parazite, šta više, efikasan je i protiv virusa koji izaziva herpes i gljivice zvane Candida albicans. Veoma efikasno uništava parazite i dobar je kao dodatak za odstranjivanje glista (Enterobius vermicularis) iz organizma. To se ostvaruje tako što alicin stupa u reakciju sa grupom belančevina koje sadrže sumpor u bakterijama ili parazitima koje napadaju
organizam i tako sprečava njihovo dejstvo. Jedan čen belog luka odgovara otprilike kao
100 000 jedinica penicilina za uništavanje bakterija.Svakako savetujemo upotrebu belog luka, jer doprinosi povećanju vitalnosti organizma i čuva dobro zdravstveno stanje!
dr Endre Nemet
soaring menadžer
Mirela Vujanović
Independent Distributor
Independent Distributor
ID 360000158781
064 254 36 93
mirelavujanovic@yahoo.com
Check it out at
https://www.foreverliving.com/marketing/joinnow/applicationForm.doaction=display&store=USA&distribID=360000158781&langID=en
Check it out at http://www.foreverliving.com?store=USA&distribID=360000158781
https://www.foreverliving.com/marketing/joinnow/applicationForm.doaction=display&store=USA&distribID=360000158781&langID=en
Check it out at http://www.foreverliving.com?store=USA&distribID=360000158781
Нема коментара:
Постави коментар