Vitamin C

„Više od šezdeset godina sam proučavao žive sisteme i to me je ubedilo, da je naše telo mnogo savršenije od toga koliko nam to nameće nepregledna lista bolesti... Problemi koji nastaju u organizmu potiču u znatno manjoj meri od urođenih anomalija, a više zbog zloupotrebe samog organizma.”
(Albert Sent-Đerđi)

Vitamin C

Pronalazak

Bolest koja nastaje zbog nedovoljne količine vitamina C, u organizmu se naziva skorbut – jedna od najduže poznatih bolesti. Nastaje zbog nedostataka vitamina C u ishrani, a opisuje se već i u XVI veku. Ova bolest je bila veoma opasna (smrtna) za vreme ratova i gladovanja, naročito uredovima moreplovaca. Bilo je moreplovaca koji su primetili, da na dugim putovanjima morem, ishrana koja sadrži i voće, pomaže u sprečavanju nastanka skorbuta. Tek je 1912. godine dokazano
eksperimentima koji su vršeni na morskim prasićima, da je skorbut bolest koja nastaje zbog nedostatka vitamina C u ishrani. 1928. godine je Albert Sent-Đerđi iz paprike izolovao i
identifikovao vitamin C (anti skorbut kiselinu) koja se nalazi u limunovom soku. Valter Havart (Walter Haworth) je 1937. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju (zajedno sa Paulom Karerom
koji je izučavao vitamine) za određenje strukture askorbinske kiseline, a iste godine je Albert
Sent-Đerđi dobio Nobelovu nagradu za medicinu za proučavanje biološkog delovanja vitamina C. Pošto je ljudski organizam već pre više miliona godina izgubio sposobnost da proizvede ovaj
neophodni materijal, mi sami treba da ga unesemo u organizam putem hrane.

Osobine

Askorbinska kiselina je lakton heksurona – hemijsko jedinjenje koje se dobro rastapa u vodi i i snažno se redukuje. Njegova hemijska formula je: C8H6O8. U potpuno oksidisanom obliku gubi vitaminsko delovanje. Askorbinska kiselina učestvuje i biohemijskim procesima ćelije kao donor vodonika (antioksidans) i zbog toga ima prvorazredni biološki značaj.Povrće koje sadrži vitamin C
se po mogućnosti troši u sirovom obliku, kao salata ili na pari. Dugo natapanje, kuvanje, izlaganje
pari, zamrzavanje, odmrzavanje ili odstranjenje vode u kojoj se povrće kuvalo, uzrokuje značajan gubitak askorbinske kiseline, ali treba izbegavati upotrebu posuda od metala (srebro, bakar, aluminijum, gvožđe) i podgrevanje hrane. Stresno dejstvo okoline, pušenje, uzimanje pojedinih lekova (na primer oralno anti-bebi tablete, tetraciklin, aspirin, steroidi), groznica, hirurške intervencije uzrokuju potrebu za unošenjem povećane količine vitamina. Bioflavonoidi, kalcijum i magnezijum pomažu apsorpciju vitamina C i zbog toga su najefikasniji proizvodi vitamina C oni, koji se proizvode na osnovu prirodnih sastojaka. Vitamin C i gvožđe međusobno pomažu apsorpciju
i iskorištenost u organizmu.

Prirodni izvori Vitamina C
Paprika, citrusove vrste, repa, peršun, kupus, karfiol, brokola, vlasac, keleraba, unutrašnji deo pomorandže i limuna, seme gorušice, cvekla, papaja, spanać, maline, potočarka, paradajz,krompir, vrtna salata, pupoljak kelja, sveže voće (u prvom redu borovnice, dren, maline, ribizle, šipak,pomorandže, limun, grejpfrut).

Hranljiva vrednost prehrambenih proizvoda se u velikoj meri smanjila od kada se proizvode u
industrijskim količinama i usavršavaju. Od 1900. godine do danas se u prehrambenim proizvodima
smanjila količina flavonoida za 75%, vitamina C za 50-60%, omega-3 masnih kiselina za 50%, karotinoida za 40%, a fosfolipida za 50%. Od 1960. godine do danas se u prehrambenim proizvodima količina selena smanjila za 50%, probiotičkih vlakana za 50%, a sterola za 66%. Da vidimo, koliki je nivo vitamina u sledećim prehrambenim proizvodima u odnosu na sastav pre 30 godina: grašak – 47%, mleko – 5%, kupus – 5%, šargarepa – 60%, pasulj – 39%, spanać –
42%, jabuke – 20%, banane – 8%, jagode – 33%.Optimalna dnevna količina unešenog vitamina C
iznosi 500 – 2000 mg, dok minimalna količina ne sme biti ispod 60 mg. Ta veoma niska količina je
dovoljna da spreči nastanak skorbuta, koji se danas može javiti kod intenzivnog gladovanja, na primer u slučaju anoreksije nervose, ali nije dovoljna količina za održavanje dobrog zdravlja, kao i dobrog opšteg stanja organizma. Ova niska količina je uvedena za vreme II svetskog rata, da bi se sprečilo ozbiljno oboljenje vojnika zbog nedostatka vitamina u ishrani. Od tada su na stotine studija dokazale da se može sprečiti nastanak simptoma, kao i lečiti i ublažiti simptomi brojnih bolesti, ako se u organizam unese više od 60 mg vitamina C.

Fiziološko dejstvo

Zahvaljujući svom antioksidativnom dejstvu neutrališe slobodne radikale, i zbog toga ima značajnu ulogu u sprečavanju starenja ćelija i nastanku malignih ćelija. Ovaj vitamin ima veliku ulogu u radu imunog sistema, a glavnu funkciju razvija jačanjem imunog sistema. Povećava broj leukocita i pospešuje njihovu funkciju. Dokazano je njegovo antivirusno i antibakterijsko dejstvo. Vitamin C povećava imunitet našeg organizma od zaraznih bolesti (posebno kijavice i gripe). Brojne studije su dokazale da za oko 30% možemo skratiti trajanje bolesti, odnosno ublažiti simptome ako uzimamo vitamin C čim se pojave prvi simptomi. Američki lekar dr Vinder (Wynder) je na 1000 učenika dokazao da dnevno unesena doza od 1000 mg vitamina C, skraćuje vreme oporavka od kijavice za 31%.
U funkcije askorbinske kiseline spada: regulisanje funkcije glatke muskulature i očuvanje azot oksida – i zahvaljujući tome ima važnu ulogu u otvaranju i opuštanju krvnih sudova.
Američke državne institucije i istraživači na univerzitetu Tafts (Thufts) su otkrili dasastav vitamina C i E pruža zaštitu od nastanka metaboličkog sindroma (gojaznost, visok krvni pritisak i nivo krvi u šećeru, kao i patološki sastav masnoće u krvi). 1987. godine na III Konferenciji o vitaminu C je bilo više predavanja u kojima se govorilo o eksperimentima koji dokazuju da postoji obrnut srazmer između nivoa vitamina C u organizmu i kardiovaskularne mreže. U severnim zemljama na primer – gde se teže dolazi do svežeg voća i povrća – je učestalost od smrti zbog infarkta za dva i po puta veća nego u južnim zemljama. Na osnovu jednog eksperimenta koji je vršen 2003. godine, 2 grama vitamina bolje šire krvne sudove kod pacijenata (pušača i nepušača) koji čekaju na operaciju krvnih sudova, nego diltiazem koji se koristi u tu svrhu.
U jednom eksperimentu 2004. godine je otkriveno da dnevno unošenje 1 grama vitamina C signifikantno smanjuje krvni pririsak mladih ljudi. Istraživački tim koji je vodila dr Gledis Blok (Gladys Block) na univerzitetu Berkli je otkrio: ako se na svaki decilitar krvi doda 1 mg vitamina C, onda za približno za 4,1 Hgmm-a smanjuje kako sistolni, tako i dijastolni krvni pritisak. Jedna studija koja je objavljena 1999. godine dokazuje da dugoročno unošenje dnevno 500 mg vitamina C, može zaustaviti i okrenuti proces već nastalog oštećenja srca i krvnih sudova. Jedan
eksperiment 2002. godine je dokazao da visok nivo vitamina C u krvi štiti muskulaturu krvnih sudova, odnosno čuva njihovu elastičnost.Smanjuje bol kod određenih upalnih procesa, kao na primer u slučaju upale zglobova. Sprečava nastanak zgnječenja, leči ogrebotine, održava snagu i zdravlje mišića, tetiva ligamenata i desni. Ima značajnu ulogu u rastu i razvoju zuba i kostiju,
pruža i zaštitu od nastanka katarakte.Pomaže crvenim krvnim zrncima u biosintezi hemoglobina i apsorpciji gvožđa.
Dokazano je da unošenje veće količine vitamina C sprečava oslobađanje histamina i u velikim količinama može da spreči da alergeni (na primer polen, životinjska dlaka) izazovu upalne reakcije u organizmu. Na osnovu više eksperimenata je dokazano, kako pomaže u prevenciji i lečenju simptoma astme.
Upotreba vitamina C ima veoma značajno dejstvo u prevenciji od raznih oblika raka, odnosno u usporavanju rasta tumora. (Vidi uokviren tekst o ispitivanjima koja se odnose na ovu oblast). Između 1990 i 2000. godine je u oko osamdeset istraživanja potvrđeno da vitamin C ima značajnu ulogu u kancerogenim oboljenjima. Tajna anti-kancerogenog dejstva vitamina C se krije između
ostalog i u vezivanju slobodnih radikala, neutralisanju kancerogene materije i pospešivanju aktivnosti imunih ćelija. U belim krvnim zrncima koje cirkulišu u krvi ima 100 puta više vitamina C nego u drugim ćelijama. To dokazuje da je za prisustvo i aktivnost belih krvnih zrnaca potrebna velika količina vitamina C.
Pogrešno je verovanje, da upotreba vitamina C uzrokuje kamen u bubregu. Dokazano je sa više ispitivanja, da je veliki broj zdravih odraslih osoba koje su unošenje vitamina C povećali na 10 000 mg prošao bez ikakvih znakova nastanka kamena u bubregu. Na osnovu jedne ankete koju je vodio Žurnal za urologiju (Journal of Urology) tokom šest godina je pratio 45 251 muškarca
koji nikada nisu imali kamen u bubregu. U toku ispitivanja, bubrežni kamen se pojavio u 751-om slučaju. Ali je među onima, koji su dnevno unosili 1500 mg ili još veće doze vitamina C, oboljenje bilo za 22% manje nego u slučajevima onih ispitanika koji su uzimali dnevnu dozu od 250 mg. Ovo istraživanje dokazuje da je vitamin C smanjio rizik od nastanka bubrežnog kamena.
U jednoj drugoj studiji u kojoj su pratili zdravstveno stanje 85 557 žena, nisu našli povezanost.
1992. godine su objavili rezultate istraživanja koje je tokom deset godina vršeno na 11 000 osoba. Na osnovu tih rezultata, među muškarcima koji su unosili veće količine vitamina C je smrtnost od kancerogenih oboljenja bila manja za 22%, a kod kardiovaskularnih za 42%. Kod žena je smrtnost zbog kancerogenih oboljenja bila manja za 14%, a kardiovaskularnih za 25%.

IstražIvanja koja su širom sveta vršena o preventivi nastanka kanerogenih oboljenja

2004. – analizirali su 328 slučaja leukemije i dokazali da ona deca koja redovno unose voće koje sadrži vitamin C, imaju bolju zaštitu od leukemije.
1987., 1991., i 2005. – našli su signifikantno zaštitno dejstvo vitamina C. među onima koji su ga uzimali protiv nastanka tumora želuca
1994. – dokazali su zaštitno dejstvo vitamina C protiv nastanka tumora debelog creva.
2005. – dokazali su da vitamin C kod miševa značajno sprečava rast tumora debelog creva.
1986. – u jednom istraživanju je veća količina unešenog vitamina C smanjila rizik od nastanka debelog creva i rektuma.
1987., 1991. – kod žena koje su obolele od raka grlića materice je nađen signifikantno niži nivo vitamina C.
1988. – povećan nivo vitamina C za 60% smanjuje nastanak tumora grlića materice kod žena kod kojih je dokazano prisustvo patoloških promena.
1991. – otkrili su da nepušače vitamin C štiti od nastanka tumora pluća.
1981-1989. – u periodu istraživanja su pratili 11 580 osoba koje nisu imale kancerogeno oboljenje. Oni učesnici koji su uzimali veće količine vitamina C, bili su u većoj meri zaštićeni od tumora mokraćne bešike i debelog creva.
1990. – u kanadskom Nacionalnom institutu za rak, među onima koji su unosuli veću količinu vitamina C javilo se za 31% manje tumora grudi, nego među onima koji su unosili male količine vitamina C.

dr Brigita Kozma

lekar-savetnik

http://aloeverazdravaishrana.blogspot.com/2013/10/forever-absorbent-c-048.html

Mirela Vujanović
Independent Distributor
ID 360000158781

064 254 36 93

mirelavujanovic@yahoo.com