Mineralne materije, bazični elementi

Metabolizam mineralnih materija je
važan deo bioloških procesa: u lju-
dskom organizmu sprečava naru-
šavanje ravnoteže elektrolita.

Jedan deo igra sličnuulogu kao

vitamini. Svi znamo, da su vitamini

neophodni za pravilno funkcio-
nisanje našeg organizma, ali je

manje onih kojima je jasno da su

mineralne materije isto toliko važne,
naime, bez njih organizam ne može

ugraditi vitamine koji zbog toga ne mogu da ispolje svoje dejstvo.

Živi organizmi mogu proizvesti nekoliko vitamina, ali se mineralne materije ni na koji način ne mogu sintetizovati, jer ih treba uneti spolja, putem ishrane, a kasnije se apsorbuju kroz crevni trakt i pomoću cirkulacije stižu do tkiva i ćelija. Njihova odgovarajuća količina i razmera su neophodni za nesmetanu funkciju našeg organizma. Mineralne materije i bazični elementi čine oko 5% našeg tela.Pojedine mineralne materije se mogu naći samo u tečnostima organizma,međutim druge čine važne sastavne elemente tkivnih i strukturalnih elemenata,

kao što su na primer kosti. Veoma istančano i usklađeno zajedničko dejstvo je potrebno za zdravlje i „blagostanje”.Vitamini,mineralne materije i bazični elementi zajedno učestvuju u brojnim složenim hemijskim reakcijama i jačaju međusobno dejstvo. Znači, ako i jedan

nedostaje, tada ni ostali ne mogu da ispune zadatak.Razlika između mineralnih materija i bazičnih elemenata se određuje u količinskom zahtevu organizma, odnosno putem učestalosti. Makroelementi se u organizmu mogu naći u većim količinama (mg, g), jer je i potreba za njima veća. Bazični odnosno mikroelementi se u organizmu mogu naći samo u tragu, a količinski zahtev iznosi samo nekoliko hiljaditih ili milionitih delova grama. Njihov nedostatak može dovesti do brojnih tegoba. Nebi ni pomislili kako je skoro svaki simptom ili grupa simptoma za koje se misli da su znak bolesti, nastao zbog nedostatka određenih vitamina, mineralnih materija ili mikro-hranljivih materija.

Kalcijum: mineralna materija koja se u najvećoj količini može naći u ljudskom organizmu, naime, koštanu masu čini 0,75–1,2 kg čistog kalcijuma. 99% kalcijuma se nalazi u kostima i zubima u obliku fosfatne soli, a preostali deo ostaje slobodan u ćelijama i u međućelijskom

prostoru. Prirodni izvori: mlečni proizvodi, koštunjavo semenje, tvrda voda iz česme, riba – pogotovo sardine – i prehrambeni proizvodi koji se pripremaju od belog brašna.

Ima važnu ulogu u zdravom rastu kostiju i zuba, njihovom očuvanju, funkciji nekoliko enzima, fiziološkom zgrušavanju krvi, funkciji nervnih ćelija, kao i kontrakciji mišića, regulisanju srčanog ritma i održavanju ravnoteže između kiseline i baze.

Nedostatak: kod dece uzrokuje smetnje u razvoju, i veoma značajne smetnje u rastu kostiju (recimo nedostatak vitamina D uzrokuje rahitis), a mogu nastati problemi i u razvoju nervnog sistema i mišića.Kod odraslih: nastaje učestalo grčenje mišića (tetanija),kosti postaju

lomljive, osteoporoza je rezultat ishrane koja je siromašna kalcijumom i vitaminom D.

Dnevna potreba:

- deca: 400 mg/dnevno,
- deca u pubertetu: 1300 mg/dnevno
- odrasli: 1000 mg/dnevno
- trudnice i majke koje doje: 1200 mg/dnevno

Predoziranje može uzrokovati opstipaciju.

Fosfor: druga po količini među mineralnim materijama. U organizmu odraslog čoveka se može naći 700–800 g fosfora. Najveći deo (80–85%) se nalazi ugrađen u kosti u obliku organske fosfatne soli, a preostali deo slično kalcijumu, učestvuje u funkciji organizma.

Igra važnu ulogu u regulisanju hemijske reakcije u prostoru među tečnostima. Naš organizam jedan deo rezervne energije taloži u obliku fosfornih jedinjenja.

Potreban je za:
- izgradnju kostiju i zuba
- funkciju nervnog sistema
- metabolizam belančevina, ugljenih hidrata i masnih materija
- sintezu belančevina
- funkciju enzima.

Poboljšava apsorpciju kalcijuma.Može se naći u skoro svakoj prehrambenoj materiji. Njegov

nedostatak ne uzrokuje znatne promene, jedino možda u slučaju trajnog uzimanja lekova protiv stvaranja prekomerne kiseline u želucu. Nedostatak fosfora eventualno može izazvati nedostatak apetita, slabost, bolove u kostima, ukočenost zglobova, bolesti nervnih puteva, može se javiti i usporen rast.

Magnezijum: u ljudskom organizmu se može naći oko 20–30 mg magnezijuma, koji je ujednačeno raspoređen između unutrašnjeg prostora kostiju i ćelija. Magnezijum često može da se nađe i kao zaštitna mineralna materija neurološkog sistema, koji ima veliku ulogu u funkciji neurološkog sistema. Osim toga, sarađuje u brojnim procesima i može se naći u svim ćelijama našeg organizma. Njegova prisutnost je važna za zdrave kosti, zube, mišiće, enzime

metabolizma i odgovarajuću funkciju vitamina B1 i B12.

Sprečava nastanak kamena u žuči i u bubrezima. Ima ulogu i u funkciji kardiovaskularnog sistema.

U slučaju njegovog nedostatka: gubi se apetit, nastaje žgaravica, slabost, strepnja, grčenje mišića, gubitak apetita na psihičkoj osnovi, drhtanje, nesanica, brzo i nepravilno lupanje srca, nizak nivo šećera u krvi, promena ličnosti, anoreksija, mučnina, poremećaj metabolizma,

a mogu da se jave i neurološki problemi.

Pošto se magnezijum ne može nadoknaditi drugim materijama, a ni organizam ga ne proizvodi, treba posvetiti veoma veliku pažnju unošenju odgovarajuće količine magnezijuma.

Gvožđe: neophodna mineralna materija. Njegov najvažniji zadatak je transport kiseonika i ugljen-dioksida, a vrši ga putem raznih hemijskih reakcija.

Organizam prosečnog odraslog čoveka sadrži 2,5–5 grama gvožđa, najveći deo je vezan za hemoglobin, molekul koji transportuje kiseonik. Ostali deo se vezuje za razne transportne belančevine.

Potrebno je za:
- transport kiseonika i ugljen-dioksida
- transport elektrona
- sintezu hemoglobina
- sintezu mioglobina
- funkciju enzima
- učestvuje u sintezi DNK i RNK i u transformaciji beta-karotina u vitamin A.

U određenim situacijama se povećava potreba za gvožđem (iznenadni rast, menstruacija, trudnoća, dojenje).U slučaju trajnog nedostatka smanjuje se proizvodnja hemoglobina, stvara se anemija na osnovu nedostatka gvožđa, krv gubi sposobnost transporta odgovarajuće količine kiseonika, i zbog toga se smanjuje radna sposobnost mišića.

Očigledne promene su bledilo, stalni zamor i gubitak mentalne sposobnosti.Kao nevidljiv simptom može nastati neplodnost.Biljni vitamin C povećava apsorpciju gvožđa iz creva.

U slučaju predoziranja smanjuje se otpornost od zaraznih bolesti, raste razmnožavanje patoloških bakterija, smanjuje se iskorištavanje bakra i cinka.

Selen: bazični elemenat koji ima odbrambeno dejstvo. Nije samo efikasan antioksidans i sredstvo za prevenciju, već ima lekovito dejstvo u slučaju brojnih bolesti, kao što je rak.

Danas već brojni naučnici tvrde, da je jedna od najefikasnijih mineralnih materija koje imaju lekovito dejstvo.Mada se u organizmu može naći samo u tragu, primarno je važan za rast, plodnost, funkciju jetre, negu kose i kože, kao i za vid.Sadrže ga skoro sve ćelije tela, ali se u najvećoj količini taloži u bubrezima, jetri, slezini, pankreasu i testisima.Selen učestvuje u antioksidansnom sistemu zaštite, sprečava štetni uticaj slobodnih radikala na DNK molekule. Zahvaljujući antioksidansnom dejstvu ima ulogu u preventivi od patoloških promena koje su u vezi sa slobodnim radikalima i tako štiti od raka, kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, katarakte, patoloških promena žute mrlje, a može da uspori i proces starenja.Deluje na ceo sastav imunog sistema.Sastav selena u prehrambenim proizvodima zavisi od toga koliki je bio sadržaj selena u tlu u kojem je rasla biljka, odnosno na kojoj je pasla životinja.

U Mađarskoj je nažalost veoma niska količina selena u tlu i to može igrati ulogu u velikoj smrtnosti zbog kardiovaskularnih i malignih oboljenja.

Cink: elemenat od primarne važnosti. U organizmu je prisutan sa oko 2-3 grama. Najviše ga sadrže: kosa, oči i muški polni organi, a znatnu količinu cinka sadrže još i jetra, bubrezi, mišići i koža.Najvažniju ulogu ima kao sastavni deo insulina u regulaciji nivoa šećera u krvi. Pored insulina prisutan je u još 70 raznih vrsta enzima.

Potreban je za:
- funkciju imunog sistema (već i mali nedostatak cinka povećava sklonost ka zarazi)
- razvoj uterusa i testisa (njegov nedostatak u dečijem dobu i pubertetu usporava polnu zrelost i rast)

- stvaranje molekula DNK I RNK (genetske materije) i sintezu belančevina.

Nedostatak: kod dece izaziva patuljast rast, usporen fizički, mentalni i polni razvoj. Kasnije se može javiti neplodnost, suva koža, usporeno zaceljivanje rana, smanjen apetit i osećaj ukusa,

letargija, proliv i upale kože. U prirodi se može naći u mesu, džigerici, pasulju, boraniji, grašku i jajima.

Jod: jedan od sastavnih elemenata hormona štitne žlezde i pomaže njihovo stvaranje. Ti hormoni igraju ulogu u regulaciji brzine metabolizma, odnosno neophodni su za fiziološki razvoj nervnog sistema dece. Znatni nedostatak joda kod dece u razvoju uzrokuje mentalni zastoj, tj. kretenizam, kao i retardiranost rasta, odnosno može uzrokovati oštećenje sluha. Ima ulogu i u regulaciji cirkulacije. Kada je sastav joda u unešenim prehrambenim proizvodima mali, organizam ne dobija dovoljnu količinu joda, i u tom slučaju se može primetiti povećanje rada štitne žlezde, zatim nastaju i teškoće u koncentraciji, slabost mišića, hladne ruke i noge. Karakteristični simptomi umerenog nedostatka joda su suva koža, izlomljene vlasi kose. U prirodi se može naći u morskoj ribi, morskim algama i planktonima, mesu, mleku i jajima. Selen i prisustvo vitamina A pomažu njegovu apsorpciju. Predoziranje u štitnoj žlezdi izaziva trovanje i može dovesti do otoka žlezde, eventualno i do maligne promene.Jod u većim dozama se može primeniti samo uz lekarski savet.

Bakar: vitalni bazični elemenat, u organizmu vrši razgranate zadatke.Već i najmanji nedostatak može izazvati štetno dejstvo i neugodne simptome.

Igra centralnu ulogu u brojnim fiziološkim procesima:
- pomaže apsorpciju gvožđa iz prehrambenih materija
- pomaže stvaranje hemoglobina
- doprinosi iskorištavanju kalcijuma i tako dobija važnu ulogu u prevenciji osteoporoze
- sastavni elemenat zdravih kostiju i razvoja vezivnog tkiva
- blagotvorno uništava viruse, bakterije i gljive.

U organizmu učestvuje u neutralizaciji štetnih oksdacijskih procesa. Mada se ne pominje među antioksidantima, vrši najmanje tako izuzetan rad, kao vitamin E ili beta-karotin.

Nedostatak: malokrvnost, promene u apsorpciji, probleme u razvoju kostiju, probleme sa krvnim pritiskom, rast nivoa holesterola – to su samo neki simptomi u čijoj pozadini može biti nedostatak bakra.

Mangan: mineralna materija koja je ljudskom organizmu potrebna u samo maloj količini. Ljudski organizam sadrži tek 10–20 miligrama, ipak je neophodan za funkciju brojnih fizioloških procesaNjegovo prisustvo je važno za funkciju određenih enzima, koji igraju ulogu u stvaranju hrskavice, a doprinosi i fiziološkom razvoju koštanog aparata. Učestvuje u metabolizmu belančevina, kao i u regulaciji nivoa šećera u krvi. Od vitalnog značaja je za stvaranje pojedinih hormona (štitna žlezda, polni hormoni, insulin), kao i u taloženju glukoze u jetri.Ima i antioksidativnu ulogu.

Nedostatak: može uzrokovati sporiji rast i smetnje u koštanom razvoju.

Molibden: ljudski organizam ga sadrži u veoma maloj količini.U našem organizmu je bazični elemenat od vitalne važnosti i potreban je za funkciju tri enzima.Ima ulogu u razgradnji nukleina i aminokiselina, kao i neutralisanju određenih aldehida i štetnih materija.Prisutan je u procesu metabolizma purinske materije i neophodan je u metabolizmu mokraćne kiseline.

Može se naći u zubnom zidu i zbog toga je važan u prevenciji paradentoze.

Pored toga pruža pomoć:
– u rastu i ćelijskoj funkciji
- ublažavanju alergijskih simptoma
- iskorištavanju gvožđa u organizmu
- očuvanju potencije i plodnosti

Nisu poznate bolesti koje nastaju usled nedostatka molibdena.

Vanadium: vitalni elemenat ljudskog organizma.Prisutan je u metabolizmu masti i ugljenih hidrata, povećava osetljivost ćelija na insulin. Od prehrambenih proizvoda, gljive i žitarice sadrže značajne količine vanadijuma. Nije određena savetovana dnevna količina. Do sada nije nađeno oboljenje koje se može dovesti u vezu sa nedostatkom vanadijuma.Mada

prehrambeni proizvodi sadrže mineralne materije, njihova količina je znatno opala u poslednjih nekoliko decenija. Zbog toga je organizmu neophodno obezbediti dopunu potrebne količine.

Literatura:
Fonyó Attila: Az orvosi élettan tankönyve
Earl Mindel: Vitaminbiblia
Brencsán János: Új orvosi szótár
Dr. Jávor Tibor, Dr. Moser Györgyné: Vitaminok, ásványi anyagok, rostok
Angela Maria Mauri: Ásványi anyagok és nyomelemek
Hademár Bankhofer: Bio - szelén
Amanda Ursell: Vitaminok és ásványi anyagok

dr Gabriela Kašai

menadžer, pedijatar

Mirela Vujanović
Independent Distributor
ID 360000158781

064 254 36 93

mirelavujanovic@yahoo.com