Neprijatni vetrovi

Regulacija gasova
sistema organa za
varenje je složen
proces,koji obuhvata
njihovo nastajanje,
kretanje kroz crevni
sistem, ali ovde spada
recimo i njihova
apsorpcija iz creva u
krvotok.

U normalnim okolnostima u telu zdravog odraslog čoveka proizvodi se otprilike 500 ml crevnih gasova, ali se u crevnom sistemu kontinuirano nalazi oko 50-200 ml gasa. Većina

ljudi dnevno ispušta gasove prosečno oko 14–20 puta – kako bi rekli: ispušta vetrove. Ovo nije nikakav problem, to je normalan proces.

Međutim, prekomerna proizvodnja gasova nije neugodna samo zato što se stomak nadima, nego ukoliko ih pri izlasku prate zvučni i efekti neprijatnog mirisa, počinilac dobija epitet asocijalnog lica. Količina gasova u crevima zavisi u prvom redu od ravnoteže ulaska i izlaska gasova.

Deo gasova iz organizma izlazi putem podrigivanja – pogotovo iz stomaka – ali ukoliko „zakasni lift”, tada izlazi preko anusa, to se naziva flatus. 99% komponenata dotičnih gasova nemaju miris, međutim krivci za njegovu pojavu su belančevine i pojedine masti, koje stižu do debelog creva. Glavni činioci crevnih gasova su pet bezmirisnih gasova: azot, vodonik, ugljen dioksid, kiseonik i metan. Vodonik i metan su zapaljivi. Za neugodan miris crevnih gasova možemo „zahvaliti” bakterijama koje u debelom crevu obavljaju redukciju sulfata. One proizvode neprijatne činioce crevnih gasova: metan tiol, vodonik sulfid, dimetil sulfid, metil indol (skatol).

Stomak uvek sadrži gasove odnosno vazduh, u fundusu stomaka. Deo gasa stiže gutanjem: ubrzanim jelom, pićem, žvakanjem žvake, pušenjem, gaziranim pićima. Osobe pod stresom ili koje pate od poremećaja ponašanja mogu progutati previše vazduha (aerofagija).Ugljen dioksid se proizvodi pri neutralizaciji stomačne kiseline u crevima, a prilikom neutralizovanja žuči i drugi gasovi.

Polugotova ili brza jela, nezdrava ishrana sa mnogo dodataka sadrže brojne nesvarljive sastojke. Ali u slučaju normalne ishrane u telo ulaze nesvarljive materije, koje flora debelog creva rastvara, fermentiše, na taj način proizvode se crevni gasovi.

I među zdravim namirnicama ima onih, iz kojih se nakon jela proizvodi velika količina gasova zbog rastvaranja njihovih sastojaka. Ti sastojci su zavisno od namirnica sledeći:

Rafinoza, stahioza:

U najvećoj količini ih sadrže mahunarke (pogotovo pasulj). U mahunarkama nalazimo i materije, koje u crevima sprečavaju rad enzima za rastvaranje skroba, zato se skrob raspada samo u debelom crevu putem mikroba (doduše u manjoj količini), ali šećer sadrži i kupus, šparga, brokoli i kelj. Takođe se u debelom crevu proizvode gasovi od namirnica sa puno

skroba (testo, pšenica, kukuruz, krompir). Međutim pirinač uprkos velikoj količini skroba ne proizvodi gasove.

Fruktoza:

Sastavni je deo artičoke, kruške, luka, pšenice. U sokovima se često koristi kao zaslađivač.

Sorbit:

Sadrži ga breskva, šljiva, kruška i jabuka, ali se koristi i kao zaslađivač dijetalne hrane i žvaka. U slučaju tamnog piva i crnog vina takođe je glavni proizvođač gasa.

Vlakna:

Razgradiva: sastavni delovi zobenog griza, pasulja, graška i mnogo vrsta voća. Njihovo

varenje se obavlja u debelom crevu uz proizvodnju gasova. U debelom crevu varenje obavlja bakterijska flora. Postoje bakterije koje direktno proizvode gasove, koje tokom „rada” ispuštaju u prvom redu ugljen dioksid i vodonik. Deo tih gasova apsorbuje krvotok, a oni izlaze iz tela preko daha. Međutim postoje i bakterije koje troše gas, koje uzimaju veliku količinu u prvom redu vodonika, a zauzvrat vraćaju malo metana i sumpornog gasa.

Nerazgradiva vlakna prolaze kroz nas u nepromenjenom obliku, uz proizvodnju nešto gasa (nalaze se u ponekom povrću, pšeničnom grizu) Ukoliko se oduži tranzit jela kroz telo, uvek dolazi do izražene proizvodnje gasova. Međutim velika količina gasova proizvodi se i ukoliko zbog bolesti dolazi do pogoršanja apsorpcije hranjivih materija iz tankog creva (naprimer u

slučaju intolerancije laktoze).

U tom slučaju laktaza (enzim) radi slabo, nikako ili sporo rastvara mlečni šećer (laktozu), a posledica je proizvodnja velike količine gasa.

Za izraženu proizvodnju gasova kod starijih ljudi odgovorna je smanjena proizvodnja laktaze, što se sve više smanjuje tokom starenja.

Deo gasova iz creva apsorbuje se u krvotok. Ugljen dioksid dobro difundira, mnogo prelazi u krv, ali slično se ponaša i kiseonik progutanog vazduha. Vodonik se međutim slabo apsorbuje. Nekima je sopstvena dnevna količina vetrova premala, a nekima prevelika. U normalnim okolnostima pražnjenje gasova prouzrokuje povećani pritisak u trbuhu, istovremeno opuštanje anusnog mišića. Postoje i osobe kod kojih taj proces ne radi usaglašeno, ne dolazi do pravovremenog opuštanja, što dovodi do zastoja gasova. Celu stvar pogoršava to što se uz sve ovo često javlja i zastoj stolice, zato u debelom crevu bakterije uzimaju pod obradu zastali sadržaj, obavljaju rastvaranje, fermentaciju, proizvodnja gasova je još izraženija, i tako se problemi gomilaju. Kod nekih ljudi, koji imaju problema sa nadutim stomakom u pozadini zaista stoji povećana proizvodnja gasova. Kod ostalih međutim nije reč samo o crevnim

gasovima. U slučaju sindroma iritabilnih creva povećana je osetljivost creva, bolesnici

izraženije osete nadražaje creva, ali im ni crevni refleksi ne rade dobro. Naravno, sadržaj creva – podrazumevajući i gasove - ne prolazi po svom putu onako kako bi trebalo, i stomak postaje zategnut.

Protiv povećane proizvodnje gasova možemo preduzeti više mera. Kao prvo treba isključiti nekoliko bolesti, kao što su celijaklija, intolerancija laktoze, zaraza parazitima. Ali postoje i druge mogućnosti.

Promena načina života:

- jedimo manje porcije jela

- izbegavajmo masna jela ili ona koja proizvode gasove – pasulj, kupus, keleraba, karfiol, brokoli, luk, celer, rotkva, velika količina mlečnog šećera

- ishranu obogatimo namirnicama sa manjom proizvodnjom

gasa – crveno meso, meso od pernate živine, riba, jaja

- jedimo u mirnim okolnostima, izbegavajmo žvake, pušenje, velike količine gaziranih pića

- više se krećimo, pogotovo nakon velikih gozbi

- u slučaju stresa, korisni su ekstrakti matične mleči i vučjih bobica

- smirimo trbušno-crevni trakt čajem za smanjenje proizvodnje gasova (kamilica, đumbir).

Dobro služi toj svrsi i kurkuma. Veoma korisno sredstvo trajnog smanjenja gasova je postupak pročišćavanja stomaka i creva, uklanjanja otrova, što se postiže kada pijemo gusti aloin sok, odnosno kada unosimo pre- i probiotike. Ovaj postupak pomaže osim rešavanja gasnih problema i kod drugih problema sistema organa za varenje, a usput jača i imunološki sistem.

dr Ištvan Mokanski
enterolog – gastroenterolog menadžer

Mirela Vujanović
Independent Distributor

ID 360000158781

064 254 36 93

mirelavujanovic@yahoo.com